09.06.2021
Okrugli sto „Agresija NATO na SRJ 1999 i novi hladni rat“
U Domu Vojske Srbije danas je održan okrugli sto povodom 22. godišnjice od NATO agresije na SRJ i 22. godišnjice od donošenja Rezolucije OUN 1244. Na skupu je bilo reči o Kumanovskom sporazumu koji je prethodio Rezoluciji 1244.Organizatori okruglog stola bili su Beogradski forum za svet ravnopravnih i Klub admirala i generala Srbije.
Konferenciju je otvorio i vodio Živadin Jovanović, predsednik Beogradskog foruma za svet ravnopravnih, a rad blagoslovio vladika valjevski Isihije, u ime vladike Irineja. Okupljene je pozdravio i dr Momčilo Vuksanović, predsednik Srpskog nacionalnog savjeta Crne Gore.
U stručnom delu skupa prisutnima se najpre obratio general u penziji Milomir Miladinović, predsednik Kluba admirala i generala Srbije. On je istakao da je 22 godine dovoljno dug period da se sagledaju uzroci i posledice agresije, ali da istina o njoj još uvek nije dostupna javnosti, iako pojedinci „radi čiste savesti“, kako kažu, pisanjem iznose delimičnu istinu o tim danima. „Prava istina će biti dostupna kada pravno neće imati veliki značaj“, rekao je general Miladinović. Međutim, neke stvari se i otkrivaju.
Citirao je glavnokomandujućeg NATO snaga generala Veslija Klarka koji je rekao: „Pa to i nije bio pravi rat. Otpočeo je bez formalne objave i završen je bez potpune pobede“, ili „Posle šest nedelja bombardovanja na Kosovu je bilo više srpske vojske nego na početku kampanje“.
Potom su govorili relevantni učesnici Kumanovskog sporazuma – Nikola Šainović, potpredsednik Vlade SRJ u vreme agresije NATO-a i general Obrad Stevanović. Šainović se osvrnuo na političke aspekte pre rata i posle rata, posebno na pitanje da li je morao da izbije rat ili je mogao da izbije mir. On misli da je mogao da izbije mir i za tu svoju tvrdnju naveo ne par argumenata.„U leto 1998. mi imamo tri kanala borbe za stabilizaciju Kosmeta u kojima učestvuje albanska strana. Mi imamo tada na snazi sporazum Milošević-Rugova i radimo na normalizaciji obrazovnog sistema – Rugovina delegacija, naša delegacija i delegacija Vatikana, kao posrednik.
Napredujemo i u proleće 1998. dolazi i do materijalnih aspekata tog sporazuma, kaže Šainović, ističući da je to bio veoma razvijen proces u kome je potpuno učestvovao Rugova i njegova politička stranka, i tada je napravljena atmosfera poverenja. „Naravno da je Rugova bio za nezavisno Kosovo, ali političkim putem. A zašto je njemu trebala normalizacija obrazovanja? Zato što je za delovanje njegove političke stranke trebala pre svega organizovana studentska struktura, koja je uvek bila nosilac njegove političke borbe“, dodaje Šainović, ističući da su oni znali da će i dalje biti pritisaka za nezavisnost, ali da neće biti rata.
Posle je govorio tzv. šatl diplomatiji kada se sa Amerikancima radilo se na dokumentu o Samoupravi na Kosovu.. Preokret se desio u vreme administracije Ričarda Holbruka.
O Vojnotehničkom sporazumu i Rezoluciji 1244 govorio je i general Obrad Stevanović. On je istakao da su ti dokumenti analizirani, osporavani, hvaljeni, kritikovani, kako od novinara, analitičara i političara, tako i od stručnjaka, naučnika, ali i od šarlatana i prevaranata. „Kvalifikacije Vojnotehničkog sporazuma kretale su od toga da se on kvalifikuje kao pakt o miru, ili kao pakt o kapitulaciji i prihvatanju okupacije.
Istina je svakako negde na sredini, ali je sigurno da se o ishodu oružanog sukoba izazvanog NATO agresijom na SRJ ne može govoriti u kategorijama pobede i poraza“, rekao je general Stevanović i dodao da su obe ratujuće strane imale ozbiljan razlog za pristupanje pregovorima o okončanju agresije. General je govorio i o ključnim rezultatima Vojnotehničkog sporazuma – pozitivnim i negativnim, o posledicama nesprovođenja Kumanovskog sporazuma, o pogrešnom tumačenju tog sporazuma, ali i o jednoj tehničkoj grešci – NATO agresija nije trajala, kako je rekao, 78, nego 79 dana.
Učesnicima skupa se onlajn sa Krima javio Konstantin Zatulin, deputat Ruske dume, koji je u to vreme lobirao za SRJ i pomagao u potpisivanju Rezolucije 1244.Na okruglom stolu je o posledicama NATO bombardovanja na zdravlje stanovništva govorila prof. dr Danica Grujičić, direktorka Instituta za onkologiju KCS. Ona je istakla neophodnu potrebu da se sprovedu detaljna ispitivanja i na taj način obelodane dugoročne posledice dejstva hemijskog i nuklearnog naoružanja po zdravlje stanovništva. O odnosu mladih prema agresiji, o antikulturi sećanja, govorio je prof. dr Slobodan Reljić.
Na okruglom stolu su izlagali i dr Nebojša Vuković i prof. dr Dušan Proroković iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu.
U okviru okruglog stola promovisana je i knjiga „Agresija SAD i NATO na Jugoslaviju“, autora Mišela Čosudovskog, istoričara i naučnika iz Kanade, inače vlasnika i idejni tvorac popularnog sajta „Global Risrča. On je u toj knjizi izneo spise i dokumentaciju koju je sakupljao tokom 22 godine, a nije je do sada nigde izneo. O tom delu su govorili Branislava Mitrović, prevodilac i urednik knjige i Dragomir Vučićević, recenzent.
Stručnom skupu su prisustvovali ambasador Palestine Muhamed Nabhan i Vladlen Zelenin, savetnik ambasade Ruske Federacije u Beogradu.
FOTO GALERIJA
