10.12.2021
Promocija knjige „Rat izgubljene generacije”
Knjiga „Rat izgubljene generacije”, autora Dušana Babca, objavljena u izdanju Medija centra „Odbrana”, promovisana je danas u Atrijumu Doma Vojske Srbije. Ta monografija govori o sudbinama 26 viših štabnih oficira, koji su završili najviše vojne škole u Kraljevini Jugoslaviji i koji su na početku Drugog svetskog rata morali da izvrše svoju dužnost za koju su bili školovani i pripremani.
– Kroz njihove biografije prikazana je razlika u ratnim putevima u zavisnosti od njihovog moralnog kodeksa, karaktera, nacionalne pripadnosti, okolnosti i odluka koje su donosili. Svaka od biografija liči na uzbudljiv filmski scenario, a svaki od protagonista dobio je priliku za konačnu rehabilitaciju, ili pak za sopstvenu, a nikako zajedničku sramotu – istakla je na početku promocije mr Snežana Đokić, urednik knjige.
O tome kakva je bila ta izgubljena generacija o kojoj priča ova knjiga, na promociji su govorili dr Bojan Dimitrijević, zamenik direktora Instituta za savremenu istoriju Srbije, dr Ratomir Milikić sa Instituta za savremenu istoriju i autor.
Dimitrijević je autora knjige predstavio kao predanog istraživača vojne istorije, koga krasi veliki broj pedantno urađenih knjiga, monografija, studija, ilustrativnih priloga o našoj vojnoj istoriji 19. i 20 veka i nazvao ga pionirom militarija u Srbiji.
– Knjiga koju promovišemo jeste monografija jedne generacije. Ti ljudi o kojima Babac piše u 26 biografija deo su nekoliko klasa koje se susreću na Višoj školi Vojne akademije tridesetih godina. To je generacija rođena oko 1910, koja je kad je izbio Drugi svetski rat bila u zrelom oficirskom dobu, spremna da povede vojsku i da bude na određenim komandnim dužnostima – rekao je dr Dimitrijević i istakao da ta knjiga nije monografija klase kakve se obično prave, već predstavljaju presek kadra jugoslovenske vojske i ljudi koji su bili u Drugom svetskom ratu na srednjim i viši dužnostima ne samo u Jugoslovenskoj vojsci u otadžbini nego i u NOP-u, ali i u NDH, u zarobljeništvu...
Dimitrijević kaže da je autora inspirisao da napiše knjigu njegov deda Pavle M. Babac, koji je iza sebe ostavio značajnu kolekciju fotografija i dokumenata, te sa njim započinje ovo delo. Prema rečima našeg istoričara, vrlo atraktivan je izbor fotografija kojima je prošarano oko 300 strana knjige. Slike tih oficira su „dopadljive i u najvećoj meri dosada nepoznate”. Autor ih je sakupljao iz brojnih ličnih kolekcija i institucija. Dimitrijević je posebno istakao zbirku Pavla M. Babca i kolekciju Vojislava Vasića.Govoreći o biografijama, Dimitrijević je naglasio da su posebno zanimljive dve i foto-zbirke koje ih prate. To su biografije Iva Fregla i Josipa Rijaveca. Takođe, naš istoričar ističe biografije Arse Jovanovića, Rudolfa Primorca, Strahinje Janjića, Veselina Misite, Vladislava Dodića i priča da je njemu bilo interesantno da prati sudbine opisanih ličnosti koje su najpre radile zajedno u istoj vojsci, a onda su im se sudbine raspršile kad je počeo rat – neki su ostali da rade zajedno, neki su od kraljevih oficira prešli na drugu stranu. Dimitrijević primećuje da su oni koji su prešli na drugu stranu napredovali u karijeri čak i do čina generala, a oni koji su ostali verni zakletvi i kralju, imali su mnogo težu sudbinu, i zapitao se koji su motivi oficira bili da ostanu verni zakletvi, a koji da zakletvu pogaze.
O knjizi i autoru govorio je i dr Ratomir Milikić sa Instituta za savremenu istoriju. On je istakao da ta monografija, delo neumornog istraživača, darovitog i veoma plodonosnog pisca, Dušana Babca, predstavlja izuzetan i značajan deo mozaika naše burne istorije i tragedije koja nas je zadesila u Drugom svetskom ratu.
– Babac ovde znalački daje izabrane biografije koje se čitaju u jednom dahu.
Reč je o odabranim oficirima koji su u trenutku otpočinjanja rata bili u najboljim godinama, u srednjim činovima – od kapetana do potpukovnika. Većinom su pripadali 51. klasi Niže škole Vojne akademije ili 34. i 35. klasi Više škole Vojne akademije.
On je probrao najbolje biografije, ne najboljih u klasi, ne najboljih po svom ponašanju, nego je dao reprezentativan uzorak ljudi, oficira koji se našli na svim stranama nakon Aprilskog rata a i onog potonjeg perioda i tragedije koja nas je zadesila. Mnogi od njih su nastavili da pružaju otpor neprijatelju na raznim stranama, mnogi su odvedeni u zarobljeničke logore i tamo iza logorskih žica nastavili da pružaju otpor neprijatelju. Mnogi se na žalost nisu vratili u zemlju – rekao je dr Milikić i dodao da je autor pružio čitaocima da sami iskažu svoj sud o ličnostima o kojima je pisao.
On je istakao je biografije Pavla Babca, Vlastimira Rožđalovskog, Nikole Pece Pomorišca, Veselina Misite, Arse Jovanovića, Rudolfa Primorca, Radoslava Đurića, Žarka Todorovića, u istoriji poznatog pod nadimkom Valter, Velimira Piletića, ali i plejade slovenačkih oficira poput Ive Fregla, Josipa Riaveca.
I Milikić je kao vrednost knjige istakao obilje foto-dokumentacije, ali i iznošenje izuzetnih istorijskih svedočenja posebno o događajima od 27. marta.
Pored toga, kako je rekao, monografija omogućava čitaocima da saznaju i kakva je bila vojna organizacija na dvoru, kakve su bile obaveze i načina rada kraljevih ađutanata.
– Jako su retki pojedinci poput Dušana Babca, koji su zaslužni za predstavljanje naše istorije, posebno vojne, širokom kurgu čitalačke publike na jasan, dopadljiv, a opet veoma proverljiv i tačan način. Zato su Babčeva dela od izuzetne važnosti za našu kulturu i nacionalno biće – naglasio je dr Milikić.Na kraju promocije govorio je i autor. On je rekao da knjiga predstavlja pokušaj da se prikaže dubina naših podela kroz jedan mali, ali prilično reprezentativan uzorak – kroz biografije onih oficira koji su se školovali zajedno sa njegovim dedom pešadijskim majorom Pavlom Babcem i ističe da je knjiga veoma lična jer je inicirana dedinom biografijom.
