17.09.2013
Izložba "Velika Iza Vlaha Bukovca"
KLIKNITE OVDE ZA VIRTUELNU TURU KROZ GALERIJU !
PRATEĆI PROGRAM:
Predavanja u Velikoj galeriji:
21.9. u 15 - Restauracija "Velike Ize", dr Daniela Korolija Crkvenjakov
28.9. u 15 -"Velika Iza" na Pariskom salonu 1882. godine, Maja Marković
Izložba „Velika Iza Vlaha Bukovca“ otvorena je večeras u Velikoj galeriji Doma Vojske Srbije. O njoj su govorili dr Jasna Jovanov, upravnica „Spomen-zbirke Pavla Beljanskog“ i potpukovnik Slavoljub Marković, direktor Medija centra „Odbrana“. Izložbu je otvorio Slaviša Grujić, potpredsednik Vlade Vojvodine i pokrajinski sekretar za kulturu i javno informisanje.Otvaranju postavke prisustvovali su prestolonaslednik Aleksandar Drugi i princeza Katarina Karađorđević, general-major Goran Radovanović, ličnosti iz sveta kulture, kao i mnogobrojni gosti. Autorke izložbe su istoričarke umetnosti dr Jasna Jovanov i Milica Orlović Čobanov, iz „Spomen-zbirke Pavla Beljanskog“.
Potpukovnik Marković istakao je da izložba predstavlja nastavak saradnje Galerije Doma Vojske s novosadskom „Spomen-zbirkom Pavla Beljanskog“, koja je započela izložbom „Kolekcija Pavla Beljanskog ponovo u Beogradu“ 2011. godine, a nastavljena proletos, izložbom „Nadežda Petrović: s obe strane objektiva“.
- Pomenute izložbe
spadaju u red najposećenijih, organizovanih u Domu Vojske protekle tri godine. Nastavljamo saradnju sa „Spomen-zbirkom“, a ovom prilikom pozivam njen kreativni tim da i u skorijoj budućnosti zajedno spremimo još neku interesantnu postavku - rekao je direktor Medija centra „Odbrana“. Upravnica „Spomen-zbirke Pavla Beljanskog“ zahvalila je svima koji su pomogli da slika Vlaha Bukovca „zablista u punom sjaju“.
- Izložba, koja je za „Spomen-zbirku“ predstavljala izazov, zahtevala je uključivanje velikog broja institucija, pojedinaca i prijatelja kuće. Postavka je usmerena na sliku „Velika Iza“, iako je jedan segment posvećen njenom tvorcu Vlahu Bukovcu, a drugi Aleksisu Buvijeu, autoru romana koji je inspirisao slikara da naslika „Izu“. Takođe, na izložbi u Domu Vojske možete videti i kako je tekla restauracija slike - istakla je Jasna Jovanov.
Pokrajinski sekretar za kulturu i javno informisanje naglasio je da je večerašnja izložba „velika“ jer postavka iz Novog Sada ima priliku da bude predstavljena publici u Beogradu.
- I kada m
islite da vas više ništa ne može iznenaditi, onda otkrijete da postoje divne stvari koje iznenađuju na poseban način. Dok sam se probijao među brojnim posetiocima izložbe, otkrivao sam sliku detalj po detalj, sve dok nisam došao do mesta kada sam mogao da je pogledam u celini. Svakim detaljem slika je stvarala posebnu iluziju koja se odigravala u meni, a verujem i u svim prisutnim - rekao je Grujić. U okviru izložbe, pored remek dela Bukovca, predstavljena je i slika „Cigančica s dairama“, delo istog autora iz kolekcije Galerije Doma Vojske, kao i bogat ilustrativan materijal, objavljivan uz roman Aleksisa Buvijea. Duh Pariza posetiocima je dočaran izlaganjem originalnih materijala, fotografija Bukovca, isečcima iz novina, predmeta iz muzičke sobe prvog vlasnika, u kojoj je slika bila izložena.
Izložb
u u Domu Vojske pratiće predavanja, filmske projekcije i radionice. Za slepe i slabovide osobe biće pripremljen poseban taktilni segment, u kojem će uz pomoć audio-vođenja moći da dožive čuveno delo Bukovca.Multimedijalna postavka izložbe „Velika Iza“ u Galeriji Doma Vojske nastala je prema ideji Aleksandre Rešnjak Pešić da posetiocima približi društvene prilike u Parizu s kraja 19. veka, u gradu u kome je Vlaho Bukovac dobio značajna priznanja.
Tokom zatvaranja izložbe, 2. novembra u Galeriji Doma Vojske, biće organizovana 46. dodela nagrade „Spomen-zbirke Pavla Beljanskog“ i promocija novih izdanja Spome-zbirke: „Memorijal Pavla Beljanskog“ i Zbornika radova s naučnog skupa posvećenog Pavlu Beljanskom (1892–1965).
REKLI SU O IZLOŽBI
B
eogradska slikarka Biljana Cincarević pohvalila je izložbu, kao i ideju o postavci u Beogradu.- Ovo je divno, a iznad svega svaka čast organizatorima da osmisle ovakvu postavku, da izaberu šta da prikažu, jer na taj način naš glavni grad ne zaostaje za velikim metropolma sveta.
Poznati srpski pozorišni kritičar i teatrolog Ivan Medenica rekao je da pre svega treba pozdraviti novosadsku postavku u Beogradu, kao i to što je izložba posvećena samo jednom umetničkom delu.
- Ovo je velika i značajna slika koja nam je predstavljena u novom obliku, jer je restaurirana. Takođe, ovde pratimo kulturnu istoriju Pariza krajem osamdesetih godina, a mene kao teatrologa najviše oduševljava činjenica da je „Velika Iza“ bio jedan jeftin, ne preterano bitan, dramski tekst koji je izvođen u pozorištu. Takvi koncepti su interesantni i pobuđuju veliko interesovanje publike.
SLIKAR VLAHO BUKOVAC
Vlaho Bukovac rođen je 4
. jula 1855. u Cavtatu. Začetnik je i glavni predstavnik hrvatske moderne i spada u red najplodnijih slikara. Najistaknutiji je hrvatski slikar na prelazu 19. u 20. vek. U pariskoj fazi (1877–1893.), uz predstavnike akademizma, Bukovac je stalno prisutan i često nagrađivan u Salonu. Dolaskom u Zagreb 1893. godine postaje centralna ličnost u umetničkom životu grada. Okuplja mlade umetnike i književnike, podstiče osnivanja ateljea, Umetničkog paviljona, osniva Društvo hrvatskih umjetnika i nastoji da afirmiše hrvatsku umetnost u svetu. Bukovčevo delovanje u Zagrebu, gde je predavao na Likovnoj akademiji, označava početak novog razdoblja u hrvatskoj umetnosti. Od 1903. godine do smrti slikar živi u Pragu, gde je bio profesor na Likovnoj akademiji. Bio je član Srpske kraljevske akademije od 1905, a 1919. godine postaje počasni član Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti. Neposredno pre smrti, uradio je portret jugoslovenskog kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića. Umro je 23. aprila 1922. u Pragu. Ispraćen je uz najveće počasti i sahranjen u rodnom Cavtatu.
SLIKA „VELIKA IZA“
I
zlaganjem „Velike Ize“ na prolećnom Salonu u Parizu 1882. godine, na kome je, među više od 2.700 eksponata, osvojila Zlatnu medalju i izabrana za počasno mesto u ulaznoj dvorani, Bukovac je osvojio parisku publiku i izazvao senzaciju i buru pozitivnih reagovanja u umetničkim krugovima i u široj javnosti. Celokupna francuska štampa, inspirisana istoimenim delom poznatog bulevarskog romanopisca Aleksisa Buvijea, pozdravila je sliku „Velika Iza“ kao „poemu pohotnoj ženi“, koja je otvorila put slave jednom, relativno nepoznatom umetniku. Francuska štampa sliku je pozdravila kao „senzaciju Salona“ i posvetila joj čak šest prikaza, kritika i polemičkih osvrta. 
Pored Buvijeovog romana iz 1879. godine, slika je imala uzor i u, dve decenije starijoj, Maneovoj „Olimpiji“. Senzualnost kojom slika emanira, provokativni stav nage žene, koja posmatrača gleda ravno u lice, mekota modeliranog tela, izdvaja je iz mase savremenih „salonskih“ aktova. Bukovcu je kao model za njegovo majstorsko delo poslužila pariska kurtizana, koja mu je i kasnije pozirala, ali su za detalje „Velike Ize“ pozirali i drugi modeli. Putovanje slike od Salona do stana Pavla Beljanskog trajalo je punih pet decenija – posle rasprodaje kolekcije liverpulskog industrijalca Ričarda Ledua ona je određeno vreme bila u posedu nepoznatog britanskog kolekcionara, da bi je 1929. godine aukcijska kuća „Druo“ ponudila na prodaju. U Beograd je stigla zajedno s ostalim prtljagom – slikama, knjigama, starim nameštajem, kada se Beljanski vratio iz Pariza 1932. godine. Za kulturno dobro proglašena je 1948. godine.
FOTO GALERIJA
