30.09.2022
Promocija knjige „Bitka na Kajmakčalanu – septembar 1916. godine”
U Domu Vojske Srbije javnosti je predstavljena knjiga „Bitka na Kajmakčalanu – septembar 1916. godine” poznatog novinara i publiciste Igora Gojkovića, urednika informativnog programa TV „Front“, baš na dan kada je, pre 106 godina, srpska vojska oslobodila vrh te, za srpski narod, legendarne planine.Monografija o jednoj od najskupljih pobeda srpskog oružja u Prvom svetskom ratu u izdanju Medija centra „Odbrana”, objavljena je kao 2524 knjiga njene edicije Istorija, s ciljem da se od zaborava otrgne još jedan od slavnih perioda srpske ratničke prošlosti i da se mladim generacijama približi vreme od pre jednog veka u kome je, po rečima autora, nakon desetomesečnog izgnanstva iz svoje zemlje, svaki srpski vojnik sanjao o tome da poljubi onaj srpski kamen na vrhu Kajmakčalana.
O knjizi u kojoj su, posle desetogodišnjeg autorovog istraživanja i korišćenja brojnih istorijskih izvora, prvi put objavljena imena i fotografije svih ratnih komandanata sa Kajmakčalana, kao i imena poginulih i ranjenih oficira, govorili su, pored autora Igora Gojkovića, istoričar pukovnik Dalibor Denda i urednica izdanja dr Aleksandra Pećinar.
– Ova izuzetno važna bitka nažalost nije nikada u potpunosti i detaljno obrađena u našoj istoriografiji, rekao je pukovnik dr Denda, ističući da razlog tome treba tražiti u konfuziji oko toga šta se zaista događalo u borbama za osvajanje samog vrha. – Diskusija koja je izazivala neslaganja vodila se oko toga da li su Kajmakčalan osvojili Drinci iz 5. puka, četnici Vojvode Vuka, ili Dunavci iz 7. puka. Opisujući te slavne događaje Gojković je izmirio sve njih i odao im podjednaku zaslugu za ovo veliko delo. Pored korišćenja 16, 17. i 18. knjige iz zvanične istorije Prvog svetskog rata Istorijskog odeljenja Glavnog đeneralštaba Kraljevine SHS/Jugoslavije, autor je istorijske scene iz septembra 1916. godine „oživeo“ donoseći svedočanstava neposrednih učesnika ili bliskih svedoka događaja, od vojnika i podoficira, do oficira, aktivnih i rezervnih, među kojima su i naši veliki pisci, publicisti i javni radnici kakvi su bili Stevan Jakovljević, Stanislav Krakov, Ivo Ćipiko ili Rudolf Arčibald Rajs, rekao je pukovnik dr Denda.
Monografija „Bitka na Kajmakčalanu – septembar 1916. godine” na 250 strana i sa 177 ilustracija, koje čine fotografije, dokumenta i karte iz fondova Vojnog muzeja, Vojnog arhiva, arhiva Vojnogeografskog instituta „General Stevan Bošković”, te delom iz autorove privatne arhive, donosi uzbudljivu priču o višestrukom oslobađanju Kajmakčalana koje je trajalo od 12. do 30. septembra 1916. godine. Drinska divizija je borbu za Kajmakčalan vodila 22 dana zauzimajući jurišima rov po rov, kamen po kamen, tačku po tačku. Cena je bila izuzetno visoka a činila su je 3.804 čoveka izbačena iz stroja, od čega 39 poginulih oficira (među kojima i tri komandanta bataljona) i 747 poginulih podoficira, kaplara i redova.– Glavni junaci Gojkovićeve priče su srpski ljudi, u istoriji često prećutkivani, od nižih oficira i podoficira do običnih vojnika. Gojković je predanim istraživačkim radom u Vojnom arhivu i centralnoj biblioteci Univerziteta odbrane uspeo da dâ život obezličenoj priči koja se na terenskoj mapi obično prikazuje školski, crvenim i plavim strelicama. Pošlo mu je za rukom da ponovo vaskrsne najveći deo oficira, neposrednih učesnika u bici, da ih pomene imenom i prezimenom i kratkom napomenom o njihovoj daljoj sudbini, bilo da se radi o komandirima vodova i četa ili komandantima bataljona i pukova, čije ime sintetička dela pisaca vojne istorije najčešće ne beleže, napomenuo je pukovnik Denda i dodao da monografija „Bitka na Kajmakčalanu – septembar 1916. godine” Igora Gojkovića predstavlja omaž baš tim ratnim komandantima taktičkih jedinica, čija imena i dela svojim radom autor otima od zaborava.
Opisujući desetogodišnji put od ideje do realizacije ove, ne samo publicistički, već i istorijski veoma značajne knjige, autor Igor Gojković je, pozdravljajući mnogobrojne zaljubljenike u istoriju i sećanja na Veliki rat, naglasio da je počinjao od nule, ali da je njegova želja da se oduži svim onim ratnicima koji su oslobodili Srbiju u Prvom svetskom ratu bila jača od ogromnih istraživačkih napora.
– Krvava bitka na Kajmakčalanu trajala je 22 dana. Bugari su bili dobro utvrđeni na položajima koji su se nalazili na čak i po 1.000 metara većoj visini od srpskih položaja. Ipak ti srpski vojnici su u zanosu jurišali na taj Kajmakčalan, jer je na njenom vrhu, koti 2525 bila piramida koja je označavala granicu njihove Srbije, iz koje su pre deset meseci bila izgnani. Nije im smetao ni sneg, ni orkanski vetar zbog koga nisu mogli da gađaju rovovski topovi, ni polarna hladnoća... Slažem se da su najveća vrednost ove knjige, pored rekonstruisanja samog toka bitke, upravo ljudi koji su, imenom i prezimenom, a mnogi od njih i fotografijama, prvi put prikazani javnosti. Gotovo je neverovatno da ne postoji ni jedna knjiga koja je do kraja opisala ovu, jednu od najvećih bitaka u srpskoj vojnoj istoriji. Zato sam rešio da se fokusiram baš na ljude koji su se tamo borili i ginuli i da detaljno rekonstruišem bitku po danima, rekao je Gojković da bi, zatim, spomenuo nekolicinu istaknutih komandanata i komandira kojima je istoriografija do danas ostala dužna.
– Najveći mi je problem bilo pronalaženje fotografija ovih ljudi. Vojni arhiv je u personalnim dosijeima imao samo njihov mali broj. Onda sam tražio porodice, potomke, a ti ljudi su živeli pre sto godina... Išao sam čak i na groblja i slikao fotografije sa nadgrobnih spomenika. I na kraju, mislim da sam ovom knjigom uspeo da od zaborava otrgnem jedan zaista slavni deo srpske ratničke prošlosti i mlađim generacijama približim ono vreme kada je svaki srpski vojnik sanjao da poljubi onaj granični kamen na Kajmakčalanu, ne žaleći da posle toga i pogine. Samo dve reči bile su na usnama svih srpskih junaka koji su te davne 1916. godine jurišali na vrh Kajmakčalana – Živela Srbija! Promocijom knjige „Bitka na Kajmakčalanu – septembar 1916. godine“, upotpunjenom delovima dokumentarnih filmova „Filmskih novosti“ od pre pedesetak godina „Priča o Živojinu“ i „Zov trube“, u kojima jedan od junaka Kajmakčalana, mitraljezac 5. puka redov Živojin Lazić pripoveda uspomene iz slavnog boja, Medija centar „Odbrana“ najavio je svoj nastup na predstojećem 65. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga.
FOTO GALERIJA
