04.10.2022
Predsednik Vučić prisustvovao predstavljanju sabranih dela Milorada Ekmečića u Domu Vojske
Predsednik Republike i vrhovni komandant Vojske Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je danas predstavljanju kompleta knjiga „Sabrana dela Milorada Ekmečića” u Domu Vojske Srbije u Beogradu.Reč je o izdanju „Pravoslavne reči“, koja je sabrana dela istoričara i akademika Ekmečića objavila u 15 tomova.
Predsednik Vučić, tom prilikom, podsetio je na reči akademika Bećkovića koji je ocenio da celokupno Ekmečićevo delo možemo da nazvati dubokom mišlju i nadmoćnom vizijom – dubokom mišlju analizirao je povesnu faktografiju, a nadmoćnom vizijom, jasnije od mnogih kroz prošlost video budućnost.
- Mnogo godina pre smrti, predvideo je i do detalja opisao događaje koje danas sa zebnjom pratimo i živimo. Jasno je video i krizu u Ukrajini i globalne sunovrate ekonomije. Poznavjući i shvatajući kauzalnost i prirodne tokove istorijskih kretanja, nije imao pravo da bude optimista. Imao je, međutim, svako pravo, posebno moralno, da nas upozori na sve izazove, koje će vreme postaviti pred nas.Svoje rodoljublje i pripadnost srpstvu nije temeljio na pokličima, mržnji, već na upornom dokumentovanju i analizi naše istorijske građe, ma gde i širom sveta ona bila razasuta. Tananim, gotovo pesničkim talentom za detalj oplemenio je svoj pedantan i studiozan pristup istoriji, kao istinske naučne discipline – rekao je predsednik Vučić.
Prema njegovim rečima, Ekmečić je nama u amanet ostavio želju da više nikada ne ratujemo.- Duboko osećajući proživljeno i preživljeno i nadajući se da će neki, koji, između ostalog o nama razmišljaju zaključiti da narod koji se 11 puta dizao na razne ustanke ne bi trebalo opet pozivati na oružje. Dugo kretanje između klanja i oranja je naslov Ekmečićevog magnum opusa, ali istovremeno i citat velikog Andrića koji je dugi hod srpske istorije posleratne 1919. godine upravo tako i definisao. Naslov Ekmečićevog remek-dela može se smatrati i svojevrsnom introspekcijom, budući da se život samog autora kretao baš između tih krajnosti – klanja i oranja – rekao je predsednik Vučić.
Dva velika rata, istakao je predsednik Vučić, koja kao zla kob presecaju životni hod Milorada Ekmečića mogu se posmatrati kao pauze u oranju i to na teškom, najtežem oranju, oranju i kopanju po našoj nacionalnoj istoriji.
- U njegovoj porodici je 78 svetih mučenika prebilovačkih, međi njima i otac Ilija. To je prvo klanje u Ekmečićevom životu, preživeo ga je spletom srećnih okolnosti, kao još nezamomčen đak osnovne škole u Čapljini. Drugi put je sličnom ili istom nožu utekao u maju 1992. kada je bio uhapšen od strane kriminalaca i zelenih beretki zajedno sa porodicom. Stoički je podneo bestidna maltretiranja nakon čega je pušten u kućni pritvor. Znajući da mu kao uglednom Srbinu i možda najuglenijem u Sarajevu nema života organizuje beg na teritoriju Republike Srpske - rekao je predsednik Vučić i dodao da je istoričar Ekmečić ostatak života proveo u Srbiji, cenjen kao jedan od njenih najumnijih naučnika i uživajući svetski ugled neospornog autoriteta kada je reč o istoriji Balkana, Bosne i Hercegovine, Srbije, srpskog naroda, jugoslovenskog prostora.
On je rekao da je oranje uzeto kao simbol pauze u dugoj povesti našeg stvaralaštva i dodao da naslovne strane naših istorijskih knjiga krase vladarske freske i tu su uvek prikazana žezla, krune i mačevi i poneki skiptar.
- Nasuprot tome na koricama najvećeg istorijskog bestselera kod nas nalazi se predstava orača koji upregnuvši dva vola gazi plug i tako na bogatoj srpskoj zemlji uzorava brazdu iz koje će iznići bogati plodovi. Metaforički nazovimo Ekmečićev boravak na sveučilištu u Zagrebu, Filozofskom fakultetu u Sarajevu, Zadru, Beogradu, Beču i Prinstonu, njegovim dubokim oranjem. Iz brazdi koje je on uzorao iznikle su mnoge naučne studije na kojima su se obrazovali najznačajniji naučni umovi našeg doba. Akademija SANU, nosilac ordena Svetog Save, član Senata Republike Srpske postao je ne političkim već naučnim i opštenacionalnim radom- rekao je predsednik Vučić.Zahvalivši se svima na ovim sabranim delima, predsednik Vučić je rekao da je reč o velikom nacionalnom delu.
- Ove knjige kao udžbenici trebalo bi da budu svuda, u svim našim domovima, da svaka naša kuća ima ova sabrana dela. Ponekad nešto naučimo, ponekad pročitamo i sve ono kroz šta su ti ljudi prošli i što su ostavili da stoji kao podsetnik za budućnost, za svako naše dete, za sve one koji dolaze - rekao je predsednik Vučić.
Osvrćući se na govore prethodnika, predsednik Vučić rekao je da u navijačkom svetu i svetu emocija veoma je teško pronaći ugao kojim može da se zemlja čuva i štiti, a da se ne zameri srcu i duši našeg naroda.
- Govorite o Staljingradskoj bici. Plašim se da će stvarno doći i to brže nego što je neko očekivao. Veoma sam zabrinut zbog ishoda, znajući šta dolazi sa jedne i druge strane, ne sumnjajući u bilo čiju hrabrost, rešenost, odvažnost. Plašim se da danas nešto mogu bolje da računam i vidim. Tako da ostaje - a gde ćemo mi Srbi, šta ćemo sa sobom. Hoćemo li uspeti da sačuvamo i desnu i levu obalu Dunava za sebe, svoj narod, a ne nekog drugog - naglasio je predsednik Republike u svom obraćanju.
Predsednik Vučić je istakao da to treba da nam bude najvažnija stvar, i da sa tim zavetom gledamo u budućnost.
- Sa Ekmečićem imao sam čast dva puta telefonom da razgovaram. To je bio čovek mira i izuzetne snage, koji za razliku od svih nas, koji bi u političkoj strasti neretko išli i levo i desno, i ispod granica pristojnosti, koji je savršeno osećao šta je potrebno srpskoj duši i srcu. Uvek kada je sam osetio da je pomalo preterao, vratio bi se na srpsku glavu i donosio nepogrešive zaključke - rekao je predsednik Vučić.
Na kraju svog obraćanja on je istakao da je srećan što zna da je nešto učinjeno da najveći od nas budu zapamćeni u istoriji i da o njima brinemo, o svom rodu i svojoj zemlji Srbiji.Na današnjoj promociji, predsedniku Vučiću, kao poklon, uručen je komplet ovog kapitalnog izdavačkog projekta "Pravoslavne reči".
U ime izdavača, prisutnima se obratio direktor „Pravoslavne reči“ Zoran Gutović i istakao da je objavljivanje „Sabranih dela Milorada Ekmečića“ kruna dosadašnjeg rada.
- Još za vreme njegovog života smo, nekoliko puta, razgovarali o štampanju kompletne pisane zaostavštine ali je profesor bio zaokupljen daljim stalnim pisanjem. Želja je, i nakon njegovog odlaska, ostala veoma jaka. Zahvaljujući razumevanju gospođe Milene Ekmečić veliki i važan posao je priveden kraju - zaključio je Gutović.
Predgovor sabranim delima napisao je istoričar, akademik Vasilije Krestić koji je rekao da je srpski istoričar Ekmečić još kao mlad istoričar shvatio da nema ništa od istorijske nauke bez arhivskog istraživanja.
- Zbog toga je od samog početka bavljenja naukom znao da zasuče rukave, da iako slabašne i krhke građe sakupi ogromnu energiju, naoruža se strpljenjem i tokom čitavog radnog veka mnogo vremena posveti fizički i psihički nimalo lakom, arhivskom istraživanju. Za pisanje svojih studija tragao je za građom gotovo u svim, ne samo većim, nego i manjim arhivima širom bivše Jugoslavije - rekao je Krestić istakavši da je građu pronalazio i u inostranstvu i brojnim gradovima širom sveta poput Beča, Londona, Moskve, Pariza, Budimpešte i da nikada nije gubio iz vida glavnu istraživačku misao, zlatnu nit istine za kojom je tragao.
Akademik Slavenko Terzić, jedan od pokretača ideje za realizaciju ovog projekta, okupljenima je poručio da je pojava sabranih dela akademika Milorada Ekmečića, velikana srpske istorijske nauke, izuzetan naučni i kulturni događaj.
- Profesor Ekmečić je u svojoj ličnosti i u svom delu spojio najbolje intelektualne tradicije i vrline našeg naroda, deleći istovremeno, nažalost, i njegovu golgotu, od predilovačkog neprebola 1941. godine, do sarajevskog tamnovanja 1992. godine. Pred nama je po svemu izuzetno i u mnogome neponovljivo naučno delo profesora Ekmečića, u širokom istraživačkom luku, od ustanka u Bosni i Hercegovini, do istorije Srba od kraja 15. do kraja 20. veka. Profesor Ekmečić je bio veliki majstor naučne sinteze, kao najvišeg dometa istorijografske misli i širokog naučnog interesovanja – rekao je akademik Terzić.
Glavni i odgovorni urednik „Večernjih novosti“ Milorad Vučelić, koji je više puta intervjuisao akademika Ekmečića istakao je da mu je čast da govori na promociji njegovih sabranih dela.
- Pre svega nas je zbližilio to što je poslednji deo svog života Ekmečić prevashodno javno delovao kao saradnik “Pečata” uz dva izuzetka kada je to učinio u “Večernjim novostima” i postao prvi dobitnik nagrade “Pečat vremena”. Posebno mi je drago što je danas među nama i čovek čijom je obrazloženom inicijativom jedna ulica u Beogradu dobila i ime našeg Milorada Ekmečića, hvala predsedniku Aleksandru Vučiću, jer je on to učinio - istako je Vučelić.
Pronicljivost umnog velikana nije posejala ni proročanstva, ni puke opise teškoća, ni znakove pored puta, nego savremene putokaze rekao je Vučelić.
Sabrana dela Milorada Ekmečića sadrže svu pisanu zaostavštinu uvaženog akademika, knjige koje su ranije objavljene, ali i do sada neobjavljene naučne spise. Akademik Ekmečić je bio dobar poznavalac opšte i nacionalne istorije, koji je sa izuzetnom sposobnošću uspevao da
iz prošlosti sagleda sadašnjost, a iz sadašnjosti naslućuje budućnost.
FOTO GALERIJA
