05.10.2022
Skup „Odbrana Beograda 1915”
U organizaciji Saveza potomaka ratnika Srbije 1912–1920, uz podršku Ministarstva odbrane, danas je u Domu Vojske Srbije održan skup posvećen odbrani Beograda 1915. godine.Savez potomaka ratnika Srbije 1912–1920. godine prepoznao je značaj ovog herojskog dela, vremena i ljudi, te je tim povodom okupio istoričare i ljude od pera, poštovaoce uloge i dela naših junačkih predaka. Skup je otpočeo intoniranjem himne Republike Srbije u izvođenju hora učenika Prve beogradske gimnazije, a potom i himne Saveza – „Marš na Drinu”, koju je na harmonici izveo učenik ove gimnazije Mihajlo Milanov, dok je čuveni govor majora Dragutina Gavrilovića kazivao glumac Lepomir Ivković.
Obraćajući se skupu državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Miodrag Kapor istakao je da je danas, kao možda nikada do sada, važno da negujemo tradiciju i očuvamo istorijsko sećanje.
– Danas kad je revizija istorije došla dotle da ni oni koji to čine ne znaju šta žele da ponište i zatru, moramo pamtiti da je Srbija kroz istoriju uvek bila na pravoj strani, strani pravde, istine i humanizma – rekao je državni sekretar i podsetio na 1833. godinu kada je čuveni Francuz Alfons de Lamartin obišao Ćele-kulu u Nišu, u čije su zidine uzidane 952 lobanje srpskih ustanika.
– Lamartin je bio oduševljen snagom srpskog naroda da se, iako brojčano mnogo manji, suprostavi velikoj turskoj imperiji i rekao: „neka Srbija sačuva ovaj spomenik zauvek, on će naučiti njihovu omladinu kako se živi u nezavisnoj državi, ali isto tako podsećati uvek koliko se za tu nezavisnost i slobodu plaćalo. Gde je onda naša obaveza prema četiri miliona lobanja u „Ćele-kuli” koju su nam sazidali Austrougari i Nemci tokom Prvog i Drugog svetskog rata. Četiri miliona Srba ugradilo je živote u tu „veliku Ćele-kulu”, koja bi bila visoka hiljadu metara, a u osnovi veća od fudbalskog igrališta – rekao je Miodrag Kapor i zapitao – Mislite li da naši preci nisu znali kuda idu i kolika je cena borbe za slobodu?
– Znali su i svesno su žrtvovali živote da bi njihova deca i mi danas živeli u toj slobodi. U masi naših predaka heroja koji su se žrtvovali za sve nas posebno mesto zauzimaju Obilić, Sinđelić, Tanasko Rajić, major Gavrilović i njegov puk, a iz današnjeg vremena major Tepić i Stojadin Mirković. To su primeri ličnog žrtvovanja radi višeg interesa – slobode Srbije i njenog naroda. To su dela koje ne smemo zaboraviti i koja moramo imati na umu da bismo išli dalje – rekao je državni sekretar Kapor – Bitka za odbranu Beograda jedna je od onih koje smo izgubili, ali mi ne slavimo samo trenutke pobede. Naše pretke i istoriju volimo i kada gubimo. Odbrana Beograda dala je dovoljno snage i vremena drugim jedinicama da se organizuju i sprovedu svoje zadatke. Iskreno se nadam da mladi danas nikada neće biti u prilici da uzmu oružje i da njime grade slobodu i napredak naše zemlje, već da će to činiti čašću, poštenjem, radom, znanjem i vaspitanjem.Ivan Stratimirović, predsednik Saveza potomaka ratnika Srbije 1912–1920, istakao je da ovim skupom žele da podsete na jedan od najsvetlijih trenutaka u našoj ratnoj istoriji.
– Možda bitka za odbranu Beograda, u vojnom i strateškom smislu, nije idealna, ali se njen značaj ogleda u tome što su branioci Beograda braneći prestonicu usporili napredovanje daleko brojnijeg i vojno nadmoćnijeg neprijatelja – austrougarsku i nemačku vojsku, što je omogućilo da se država i narod sačuvaju – rekao je Ivan Stratimirović i zaključio – Ono što su Termopili i Leonida za staru Heladu i ceo svet, to je za srpski narod major Gavrilović i herojska odbrana Beograda u oktobru 1915. godine. Beograd tada nije odbranjen, pale su velike žrtve, ali su srpska vojska, Vlada i deo naroda uspeli da se uz velike žrtve povuku i da u pobedonosnom jurišu 1. novembra 1918. godine oslobode Srbiju i Beograd.
U radnom delu skupa pukovnik dr Slobodan Đukić, načelnik Katedre društvenih nauka Vojne akademije, govorio je na temu „Odbrana Beograda 1915. godine”, dr Danilo Šarenac iz Instituta za savremenu istoriju na temu „Odbrana Beograda 1915. kao racionalan vojni potez”, dr Aleksandra Pećinar iz Medija centar„Odbrana” o odbrani Beograda 1914. i 1915. u interesima svetskih sila, dok je o Beogradu u planovima branilaca Srbije 1915. govorio Nebojša Damnjanović. Nešto više o Đorđu Sebastijanu Rošu okupljeni su imali prilike da čuju od general-potpukovnika Milomira Miladinovića. Profesor dr Milan Radovanović govorio je o ulozi saveznika tokom odbrane srpske prestonice, a Zoran Radovanović o braći Živanu i Ivanu Keziću u istorijskim, publicističkim i književnim tekstovima.Ivan Stratimirović održao je predavanje na temu „Britanska vojna misija i odbrani Beograda 1915. godine” i pročitao zapise Radivoja Bojovića o majoru Dragutinu Gavriloviću.
FOTO GALERIJA
