17.11.2022
Promovisana knjiga „Bugari u izveštajima Arčibalda Rajsa 1915–1918.”
Knjiga „Bugari u izveštajima Arčibalda Rajsa 1915–1918”, koju su priredili profesor Vesna Arsić i pukovnik avijacije u penziji Milorad Đošić, promovisana je danas u Svečanoj sali Doma Vojske Srbije u Beogradu.
Na promociji se moglo čuti da je reč o izdanju Srpskog kulturnog centra „Ćirilica“, svojevrsnom svedočanstvu o teškom vremenu u srpskoj istoriji. Na više od četiri stotine stranica prikazani su dokumenti na srpskom i francuskom jeziku, a mnoge fotografije prvi put su objavljene, što predstavlja izuzetan doprinos istorijskoj arhivskoj građi koja je vezana za ovo poglavlje srpske istorije.
Na promociji se moglo čuti da je reč o izdanju Srpskog kulturnog centra „Ćirilica“, svojevrsnom svedočanstvu o teškom vremenu u srpskoj istoriji. Na više od četiri stotine stranica prikazani su dokumenti na srpskom i francuskom jeziku, a mnoge fotografije prvi put su objavljene, što predstavlja izuzetan doprinos istorijskoj arhivskoj građi koja je vezana za ovo poglavlje srpske istorije.
Profesorka Vesna Arsić, jedan od priređivača, kazala je da objavljivanje ove knjige bilo „neophodno“, kako bi sadašnjim pokolenjima ostalo svedočanstvo o vremenu stradanja.
- Izdanje je veoma sadržajno, ima više od 400 strana, s fotografijama žrtava i mesta stradanja – uz slike karaula i drugih objekata, a pažnji čitalaca posebnopreporučujem dva registra imena, potpuno različita - imena zločinaca, njih 277 i spisak od 1034 žrtve bugarskog terora, koje je objektivno dokumentovao Arčibald Rajs, rekla je Arsić i dodala da knjiga služi da nam „popuni rupe“ u kolektivnom pamćenju, jer se o zločinima Bugara nad Srbima u 20. veku, „iz raznih razloga“, malo govorilo.
Recenzent knjige „Bugari u izveštajima Arčibalda Rajsa 1915–1918” prof. dr Miloje Pršić, istoričar i bivši direktor Vojnog arhiva, govorio je uzrocima i toku Prvog svetskog rata i istorijskim i geopolitičkim okolnostima koje su ga pratile.
Istakao je da je „veliki srpski prijatelj“ Arčibald Rajs taj svetski sukob nazvao pravim imenom - genocisnim ratom, što je bilo veoma značajno, zbog činjenice da Srbi nisu imali mogućnost da u to vreme probiju veliki meijsku blokadu.
- Izdanje je veoma sadržajno, ima više od 400 strana, s fotografijama žrtava i mesta stradanja – uz slike karaula i drugih objekata, a pažnji čitalaca posebnopreporučujem dva registra imena, potpuno različita - imena zločinaca, njih 277 i spisak od 1034 žrtve bugarskog terora, koje je objektivno dokumentovao Arčibald Rajs, rekla je Arsić i dodala da knjiga služi da nam „popuni rupe“ u kolektivnom pamćenju, jer se o zločinima Bugara nad Srbima u 20. veku, „iz raznih razloga“, malo govorilo.
Recenzent knjige „Bugari u izveštajima Arčibalda Rajsa 1915–1918” prof. dr Miloje Pršić, istoričar i bivši direktor Vojnog arhiva, govorio je uzrocima i toku Prvog svetskog rata i istorijskim i geopolitičkim okolnostima koje su ga pratile.
Istakao je da je „veliki srpski prijatelj“ Arčibald Rajs taj svetski sukob nazvao pravim imenom - genocisnim ratom, što je bilo veoma značajno, zbog činjenice da Srbi nisu imali mogućnost da u to vreme probiju veliki meijsku blokadu.
- Knjiga koja je pred nama obiluje podacima i fotografijama, od kojih su mnoge prvi put objavljene. Izdanje donosi 23 mesta velikog stradanja Srba, koji su u najvećem svetskom sukobu izgubili više od 2,2 miliona žitelja, istakao je Pršić.
Predsednik Srpskog kulturnog centra „Ćirilica“, priređivač i uvodničar knjige, pukovnik u penziji Milorad Đošić, predstavio je udruženje kojim predsedava i njegovu izdavačku delatnost, koja je poslednjih godina veoma intenzivna.
Govoreći o motivima da knjiga „Bugari u izveštajima Arčibalda Rajsa 1915–1918” ugleda svetlost dana, istakao je da istina o stradanju Srba zaslužuje da bude dostupna budućim naraštajima. Posebnu pažnju posvetio je doprinosu, koji su, u prikupljanju građe za izdanje dali meštani sela u istočnoj Srbiji, kao i Vojni arhiv i Vojska Srbije, a reči zahvalnosti uputio je i Medija centru „Odbrana“ i Ministarstvu odbrane, zbog prilike da izdanje bude promovisano „u reprezentativnom prostoru Doma Vojske Srbije“.
Poseban pečat promociji dali su mladi pojac tradicionalnih srpskih pesama Aleksa Nedeljković i dramski umetnik Lepomir Ivković, koji je čitao odlomke iz knjige.
Govoreći o motivima da knjiga „Bugari u izveštajima Arčibalda Rajsa 1915–1918” ugleda svetlost dana, istakao je da istina o stradanju Srba zaslužuje da bude dostupna budućim naraštajima. Posebnu pažnju posvetio je doprinosu, koji su, u prikupljanju građe za izdanje dali meštani sela u istočnoj Srbiji, kao i Vojni arhiv i Vojska Srbije, a reči zahvalnosti uputio je i Medija centru „Odbrana“ i Ministarstvu odbrane, zbog prilike da izdanje bude promovisano „u reprezentativnom prostoru Doma Vojske Srbije“.
Poseban pečat promociji dali su mladi pojac tradicionalnih srpskih pesama Aleksa Nedeljković i dramski umetnik Lepomir Ivković, koji je čitao odlomke iz knjige.
