20.02.2023
Promocija knjige i spota „Vila sa Košara”
Pesmom „Vila sa Košara“, koju su večeras izveli Mešoviti hor i orkestar Umetničkog anasambla „Stanislav Binički“,započela je promocija istoimene knjige autora Nevena Milakovića. Toj svojevrsnoj poetskoj večeri održanoj u Svečanoj sali Doma Vojske Srbije u Beogradu prisustvovali su Zoran Antić, državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, pukovnik dr Mihailo Zogović, načelnik Uprave za odnose sa javnošću MO, te mnogobrojni poštovaoci i prijatelji poznatog pesnika.
O knjizi su govorili predsednik Udruženja književnika Srbije Miloš Janković, pesnik i kolumnista Mihailo Medenica, izdavač Dejan Spasojević, a moderator je bio književnik Veselin Dželatović. Autor, Neven Milaković, govorio je stihove iz svoje knjige, a posebno njemu drag sonetni vijenac o Jasenovcu, koji smatra svojim najboljim delom.
Predsednik Udruženja književnika Srbije Miloš Janković je predstavljajući pesnikov stvaralački rad rekao da ima privilegiju i čast da se prisutnima obrati i kaže neku reč o pesniku Nevena Milakovića. Svestan je da će šta god bude rekao biti malo jer pesničko delo, umeće i talenat, „taj usud i kazna i nagrada Nevenova ne mogu se iskazati, opisati i dočarati, ni otkriti rečima, ma od koga one dolazile“.
– I evo prizanajem, zavidim, bratski nemrziteljski, pesnički zavidim mom bratu Nevenu po peru na svakom stihu iz „Vilu sa Košara“. Doduše, pravdam i tešim svoju zavidljivost time da tu pesmu zapravo nije pisao on, iako je pisala njegova ruka, nego da je „Vilu sa Košara“ napisao onaj koji nad svima nama bdi i čijom se milošću i promišlju sve i događa, pa i rađanje takve pesme, po mom skromnom sudu jedne od najboljih ikad napisanih na srpskom jeziku. Dovoljna je po mom ubeđenju samo ta pesma da bismo naslutili, jer shvatiti i spoznati do kraja ne možemo i nikad i nećemo, kakav je koliko veliki, moćan, maestralan, ali i strašan, jeziv istovremeno, pesnik Neven Milaković – istakao je Janković.
Prema rečima predsednika Udruženja književnika, Milaković piše „ da bi sebe preživeo ne udvarajući se književnoj čaršiji, ali ni čitaocu, verujući uporno i bez uzmaha u svoju opsenu za koju zna čudovišno beskrajnim talentom da je istina, da nije privid, bez obzira što je u toj veri jedan jedini“. Miloš Janković smatra da je za tu istinu potrebno imati poseban vid, dušin vid , koji Milaković ima, a to su „oči koje umeju, mogu i znaju da gledaju na unutra i da je jedino to ono što je i zaista istinito i vredno ikakvog gledanja i pogleda“.
Pohvlanim rečima i od srca govorio je o svom kolegi po peru i prijatelju pesnik i kolumnista Mihailo Medenica.
– Neven Milaković je jedan od istinskih veličina, ljudskih i pesničkih. Za mene je to neodvojivo. Dobar pesnik, vrhunski pesnik je predobar čovek. Ne može drugačije. Kad kažem veličina ne mislim na one nacifrane koji se gađaju tiražima. Ne, ovo su istinske veličine za kojima ostaju velika dela, veličine koje su sebe utkale u svako slovo, neštedeći se, nekalkulišući. Neven to nijednog trenutka ne čini. Naprotiv. Svakoj svojoj pesmi se dao, za svaku svoju pesmu je postradao, a svakoj svojoj pesmi je raspet. Platio je veliku cenu i znam da zbog toga ne žali – rekao je Medenica.
On se zapitao šta bi za njega i sve trebalo da bude stvaralaštvo i poezija Nevena Milakovića i odgovorio jasno – međaš.
– Međaš odakle smo pošli i međaš gde nam valja stići. Jer mi smo na žalost narod sklon zaboravljanju. Mi se ne sećamo. Mi se prisećamo i podsećamo, e to Neven ne dozvoljava. To njegove pesme ne dozvoljavaju. To njegovi stihovi ne dozvoljavaju. Oni jesu međaši koji jasno kazuju o našoj slavi i stradanju, koji govore da nismo postradali zalud, da nismo postradali što smo najgori. Naprotiv. Što smo najbolji. Postradali smo što znamo da glava i život nisu ono najvrednije što imamo, već ono zašta je vredno dati život, a to je život večni – istakao je Medenica dodavši da su Nevenove pesme i svojevrsni krajputaši. – Na tom putu kojim često onako lutamo kao izgubljeni u magli, pa nam valja zastati i pročitati ih. Te krajputaše. Da se opet prisetimo ko smo i šta smo, a narod smo slave i stradanja. I to ne mislim samo na „Vilu sa Košara“, meni najdražu pesm,u jer sam lično izuzetno vezan za Košare, nego za njegovo celokupno stvaralaštvo, za sonetni venac ne samo o Jasenovcu nego celokupnom stradalništvu Srba u NDH, a to nam Nevenova poezija ne dozvoljava da zaboravimo – zaključio je Medenica.
O knjizi je govorio i predstavnik izdavača, izdavačke kuće „ASoglas“ iz Zvornika Dejan Spasojević.
FOTO GALERIJA
