06.09.2023
Otvorena izložba „Lubarda – jedna priča“ u Gornjem Milanovcu
U organizaciji Kulturnog centra „Mija Aleksić“ i opštine Gornji Milanovac danas je u Modernoj galeriji u Gornjem Milanovcu otvorena izložba „Lubarda – jedna priča“. Tim događajem započinje program obeležavanja stogodišnjice od rođenja velikana srpskog glumišta Milosava Mije Aleksića.
Na otvaranju izložbe govorili su direktor Kulturnog centra Dragan Arsić, koji je pozdravio prisutne, direktor Medija centra „Odbrana“ pukovnik Biljana Pašić, Miloš Ristović, PR Muzeja Jugoslavije i Filip Brusić Reno, direktor Kuće legata.
Direktor Medija centra „Odbrana“ pukovnik Biljana Pašić izrazila je zadovoljstvo što delima jednog od najvećih jugoslovenskih i srpskih slikara 20. veka, započinju „Dani Mije Aleksića“.
– Ponosi smo što smo uspeli da obezbedimo svojevrsni „gradivni materijal“ za taj „most“ koji povezuje dva umetnika koji su svojim delom ostavili neizbrisiv trag u svekolikom umetničkom trajanju jednog naroda. A upravo je beleženje takvih tragova jedna od misija ustanove iz koje dolazim, jer Medija centar „Odbrana“, kao kuća nacionalne kulture, umetnosti i pisane reči, i postoji da bi živim činila neupitne vrednosti i značenjske odrednice naše nacionalne kulture – istakla je pukovnik Biljana Pašić i dodala da je ova izložba do sada prošla veoma uspešan put.
Započela ga je u Velikoj galeriji Doma Vojske Srbije, gde ju je videlo više od 20 hiljada poklonika umetnosti, a onda je osvojila srca publike u Nišu i Šapcu, „koja je susret sa Lubardinom umetnošću doživela kao dodir nesvakidašnje čarolije“.
Direktor Medija centra „Odbrana“ je s ponom istakla da je ovaj poznati umetnik prvi put izlagao u maju 1933. godine, upravo pred beogradskom publikom u Domu Vojske Srbije, u prostorijama tadašnjeg Francuskog kluba. A onda opet, tri decenije kasnije, u jesen 1962. pa 1964. godine.
– Te postavke su dolazile i odlazile, ali deo duše znamenitog slikara ostao je da trajno živi pod krovom Doma Vojske Srbije, jer je u umetničkoj zbirci naše Galerije osam njegovih dela – naglasila je pukovnik Biljana Pašić.
Ova jedinstvena izložba spojila je tri ustanove – pored Medija centra „Odbrana“, Kuću legata i Muzej Jugoslavije, koji je za ovu priliku izložio izabrana Lubardina dela iz svog fundusa. Tako je i autorski tim izložbe bio mešovit i čine ga Jelena Knežević iz Medija centra „Odbrana“, Dina Pavić iz Kuće legata i Ana Panić iz Muzeja Jugoslavije, a vizuelni identitet kataloga i izložbe potpisala je Aleksandra Kapor iz Medija centra „Odbrana“.
Miloš Ristović, iz Muzeja Jugoslavije objasnio je da ovu izložbu čine dela autora koja nisu deo stalne postavke „Legata Petra Lubarde“, niti su izlagana u ovom obimu, a reč je o likovnim radovima iz Umetničke zbirke Doma Vojske Srbije, upotpunjene sa devet dela iz fonda Muzeja Jugoslavije, koja su data na poklon predsedniku SFRJ Josipu Brozu Titu. Pored slika i crteža, na izložbi se nalazi i arhivska foto-građa Kuće legata, do sada nepoznata javnosti, kao i foto-arhiva Doma JNA, sada Medija centra „Odbrana“.
Na značaj dela poznatog umetnika podsetio je Filip Brusić Reno, direktor Kuće legata. On je istakao da je legat Petra Lubarde nastao iz Lubardine želje da svoja dela pokloni gradu u kome je živeo i stvarao. Tu želju je ostvarila njegova udovica Vera, koja je 1974. godine, posle umetnikove smrti, poklonila Beogradu njegove slike, crteže i skice i oni se danas nalaze u Kući legata u Iličićevoj ulici broj 1, gde je nekad bračni par živeo. Brusić je istakao da se na izložbi „Lubarda – jedna priča“ nalazi 29 Lubardinih dela, od kojih je 12 iz Legata Petra Lubarde.
Na otvaranju izložbe govorili su direktor Kulturnog centra Dragan Arsić, koji je pozdravio prisutne, direktor Medija centra „Odbrana“ pukovnik Biljana Pašić, Miloš Ristović, PR Muzeja Jugoslavije i Filip Brusić Reno, direktor Kuće legata.
Direktor Medija centra „Odbrana“ pukovnik Biljana Pašić izrazila je zadovoljstvo što delima jednog od najvećih jugoslovenskih i srpskih slikara 20. veka, započinju „Dani Mije Aleksića“.
– Ponosi smo što smo uspeli da obezbedimo svojevrsni „gradivni materijal“ za taj „most“ koji povezuje dva umetnika koji su svojim delom ostavili neizbrisiv trag u svekolikom umetničkom trajanju jednog naroda. A upravo je beleženje takvih tragova jedna od misija ustanove iz koje dolazim, jer Medija centar „Odbrana“, kao kuća nacionalne kulture, umetnosti i pisane reči, i postoji da bi živim činila neupitne vrednosti i značenjske odrednice naše nacionalne kulture – istakla je pukovnik Biljana Pašić i dodala da je ova izložba do sada prošla veoma uspešan put.
Započela ga je u Velikoj galeriji Doma Vojske Srbije, gde ju je videlo više od 20 hiljada poklonika umetnosti, a onda je osvojila srca publike u Nišu i Šapcu, „koja je susret sa Lubardinom umetnošću doživela kao dodir nesvakidašnje čarolije“.
Direktor Medija centra „Odbrana“ je s ponom istakla da je ovaj poznati umetnik prvi put izlagao u maju 1933. godine, upravo pred beogradskom publikom u Domu Vojske Srbije, u prostorijama tadašnjeg Francuskog kluba. A onda opet, tri decenije kasnije, u jesen 1962. pa 1964. godine.
– Te postavke su dolazile i odlazile, ali deo duše znamenitog slikara ostao je da trajno živi pod krovom Doma Vojske Srbije, jer je u umetničkoj zbirci naše Galerije osam njegovih dela – naglasila je pukovnik Biljana Pašić.
Ova jedinstvena izložba spojila je tri ustanove – pored Medija centra „Odbrana“, Kuću legata i Muzej Jugoslavije, koji je za ovu priliku izložio izabrana Lubardina dela iz svog fundusa. Tako je i autorski tim izložbe bio mešovit i čine ga Jelena Knežević iz Medija centra „Odbrana“, Dina Pavić iz Kuće legata i Ana Panić iz Muzeja Jugoslavije, a vizuelni identitet kataloga i izložbe potpisala je Aleksandra Kapor iz Medija centra „Odbrana“.
Miloš Ristović, iz Muzeja Jugoslavije objasnio je da ovu izložbu čine dela autora koja nisu deo stalne postavke „Legata Petra Lubarde“, niti su izlagana u ovom obimu, a reč je o likovnim radovima iz Umetničke zbirke Doma Vojske Srbije, upotpunjene sa devet dela iz fonda Muzeja Jugoslavije, koja su data na poklon predsedniku SFRJ Josipu Brozu Titu. Pored slika i crteža, na izložbi se nalazi i arhivska foto-građa Kuće legata, do sada nepoznata javnosti, kao i foto-arhiva Doma JNA, sada Medija centra „Odbrana“.
Na značaj dela poznatog umetnika podsetio je Filip Brusić Reno, direktor Kuće legata. On je istakao da je legat Petra Lubarde nastao iz Lubardine želje da svoja dela pokloni gradu u kome je živeo i stvarao. Tu želju je ostvarila njegova udovica Vera, koja je 1974. godine, posle umetnikove smrti, poklonila Beogradu njegove slike, crteže i skice i oni se danas nalaze u Kući legata u Iličićevoj ulici broj 1, gde je nekad bračni par živeo. Brusić je istakao da se na izložbi „Lubarda – jedna priča“ nalazi 29 Lubardinih dela, od kojih je 12 iz Legata Petra Lubarde.
