26.10.2023
Konferencija “Značaj očuvanja ćirilice u digitalnoj eri“
Konferencija „Značaj očuvanja ćirilice u digitalnoj eri“ u organizaciji Udruženja građana „Amikus“ i „European Communication Center“ održana je danas u Domu Vojske Srbije u Beogradu.
Događaj je deo projekta „Negujmo ćirilicu – kako sačuvati naše autentično pismo“, koji je podržan od Ministarstva prosvete Republike Srbije.
Državni sekretar Ministarstva prosvete profesor dr Ivica Radović je svojim obraćanjem svečano otvorio konferenciju. Tom prilikom je istakao da je važan zadatak obrazovanja „da motiviše učenike da i kroz nove tehnologije koriste ćirilično pismo“.
„Digitalizacijom ćiriličnih tekstova, autentično srpsko pismo čuvamo od zaborava, ali je i nadolazećim generacijama i potencijalnim korisnicima činimo bliskom i aktuelnom“, rekao je prof. dr Radović, istakavši da „odgovorno društvo digitalizacijom ćirilice pokazuje odnos prema maternjem jeziku, nacionalnom pismu i ukupnoj baštini i tradiciji“.
Eminentni govornici - lingvisti, predstavnici medija i prosvete, su svojim izlaganjima osporili predrasude da ćirilica nije bliska svetu kompjutera. Tehnički problemi sa početka kompjuterske revolucije u velikoj meri su prevaziđeni, tome u prilog govori i činjenica da najveći svetski pretraživač interneta prepoznaje ćirilicu kao srpsko pismo. Iako se tehničke prepreke za korišćenje ćiriličnog pisma prevazilaze, i dalje je primetna slabija upotreba ovog pisma naspram latinice.
Snežana Milošević Ješić iz Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja pri Ministarstvu prosvete istakla je da Zavod odobrava udžbenike, didaktička i didaktčko-igrovna sredstva i na taj način kontroliše pismo, gde se ćirilica podrazumeva.
„Kontekst škole nije problematičan, jer je upotreba ćirilice obavezna, mi sad govorimo o digitalnoj eri, sferi van škole, i kako da motivišemo nove genracije da koriste ćirilicu na internetu. Veliki izazov je pred nama, da iznađemo način da deca pre nego što sazru i shvate ćirilično pismo kao identitetsko pitanje, počnu da je koriste i neguju kroz svakodnevnu komunikaciju“, naglasila je Milošević Ješić.
Prema rečima Predraga Milićevića, predstavnika Registra nacionalnog internet domena Srbije, od 2011. godine na internetu je prisutan nacionalni domen „srb“ i do danas, nažalost, na ćirilici pod tim domenom ima tek tri i po hiljade registrovanih korisnika.
„Svi nacionalni domeni koji nisu na engleskom alfabetu su slabo korišćeni, ali su veoma važni za identitet nekog naroda na internetu“, rekao je Milićević. On je istakao da nam je nacionalni domen doneo mogućnost da se naš jezik i pismo mogu koristiti počevši od veb adrese.
„Ćirilica je fonetsko pismo i jedino u svetu koje omogućava da se veb adrese čitaju onako kako su napisane. Naš „rs“ domen to dozvoljava od decembra 2018. godine, jer se u okviru naziva domena mogu koristiti i slova poput – š, ć, č...“, naglasio je Milićević.
Potreba za ćiriličnim fontovima javila se sa uvođenjem kompjutera u štamparsku tehnologiju. Profesorka Fakuleta primenjenih umetnosti Olivera Stojadinović osvrnula se na pomak koji je napravljen u smislu prisutnosti ćiriličnih fontova, koji odgovaraju srpskom jeziku, na internetu. Ona je istakla da i dalje postoji potreba za pravljenjem srpskih ćiriličnih fontova, čime se podržavaju mladi umetnici, ali i omogućava šira upotreba ćiriličnog pisma.
Generalni sekretar Udruženja novinara Srbije, Nino Brajović ukazao je na nezastupljenost ćiriličnog pisma na srpskim internet portalima. Iako nisu ograničeni prostorom, budući da ćirilica zauzima više karaktera, što u štampanim medijima znači više strana i resursa, biraju latinično pismo. Kontradiktorno tome, kako navodi Brajović, ćirilično pismo je i dalje najzastupljenije u štampanim medijima.
Influenser iz Brazila, Tiago Fereira, koji već jedanaest godina živi u Srbiji, tečno govori srpski i piše ćirilicom, čak i na društvenim mrežama. Prema njegovim rečima ćirilica je nešto autentično srpsko, što ne bi trebalo da izgubimo, a njemu je bila dodatni izazov pri učenju srpskog jezika.
Događaj je deo projekta „Negujmo ćirilicu – kako sačuvati naše autentično pismo“, koji je podržan od Ministarstva prosvete Republike Srbije.
Državni sekretar Ministarstva prosvete profesor dr Ivica Radović je svojim obraćanjem svečano otvorio konferenciju. Tom prilikom je istakao da je važan zadatak obrazovanja „da motiviše učenike da i kroz nove tehnologije koriste ćirilično pismo“.
„Digitalizacijom ćiriličnih tekstova, autentično srpsko pismo čuvamo od zaborava, ali je i nadolazećim generacijama i potencijalnim korisnicima činimo bliskom i aktuelnom“, rekao je prof. dr Radović, istakavši da „odgovorno društvo digitalizacijom ćirilice pokazuje odnos prema maternjem jeziku, nacionalnom pismu i ukupnoj baštini i tradiciji“.
Eminentni govornici - lingvisti, predstavnici medija i prosvete, su svojim izlaganjima osporili predrasude da ćirilica nije bliska svetu kompjutera. Tehnički problemi sa početka kompjuterske revolucije u velikoj meri su prevaziđeni, tome u prilog govori i činjenica da najveći svetski pretraživač interneta prepoznaje ćirilicu kao srpsko pismo. Iako se tehničke prepreke za korišćenje ćiriličnog pisma prevazilaze, i dalje je primetna slabija upotreba ovog pisma naspram latinice.
Snežana Milošević Ješić iz Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja pri Ministarstvu prosvete istakla je da Zavod odobrava udžbenike, didaktička i didaktčko-igrovna sredstva i na taj način kontroliše pismo, gde se ćirilica podrazumeva.
„Kontekst škole nije problematičan, jer je upotreba ćirilice obavezna, mi sad govorimo o digitalnoj eri, sferi van škole, i kako da motivišemo nove genracije da koriste ćirilicu na internetu. Veliki izazov je pred nama, da iznađemo način da deca pre nego što sazru i shvate ćirilično pismo kao identitetsko pitanje, počnu da je koriste i neguju kroz svakodnevnu komunikaciju“, naglasila je Milošević Ješić.
Prema rečima Predraga Milićevića, predstavnika Registra nacionalnog internet domena Srbije, od 2011. godine na internetu je prisutan nacionalni domen „srb“ i do danas, nažalost, na ćirilici pod tim domenom ima tek tri i po hiljade registrovanih korisnika.
„Svi nacionalni domeni koji nisu na engleskom alfabetu su slabo korišćeni, ali su veoma važni za identitet nekog naroda na internetu“, rekao je Milićević. On je istakao da nam je nacionalni domen doneo mogućnost da se naš jezik i pismo mogu koristiti počevši od veb adrese.
„Ćirilica je fonetsko pismo i jedino u svetu koje omogućava da se veb adrese čitaju onako kako su napisane. Naš „rs“ domen to dozvoljava od decembra 2018. godine, jer se u okviru naziva domena mogu koristiti i slova poput – š, ć, č...“, naglasio je Milićević.
Potreba za ćiriličnim fontovima javila se sa uvođenjem kompjutera u štamparsku tehnologiju. Profesorka Fakuleta primenjenih umetnosti Olivera Stojadinović osvrnula se na pomak koji je napravljen u smislu prisutnosti ćiriličnih fontova, koji odgovaraju srpskom jeziku, na internetu. Ona je istakla da i dalje postoji potreba za pravljenjem srpskih ćiriličnih fontova, čime se podržavaju mladi umetnici, ali i omogućava šira upotreba ćiriličnog pisma.
Generalni sekretar Udruženja novinara Srbije, Nino Brajović ukazao je na nezastupljenost ćiriličnog pisma na srpskim internet portalima. Iako nisu ograničeni prostorom, budući da ćirilica zauzima više karaktera, što u štampanim medijima znači više strana i resursa, biraju latinično pismo. Kontradiktorno tome, kako navodi Brajović, ćirilično pismo je i dalje najzastupljenije u štampanim medijima.
Influenser iz Brazila, Tiago Fereira, koji već jedanaest godina živi u Srbiji, tečno govori srpski i piše ćirilicom, čak i na društvenim mrežama. Prema njegovim rečima ćirilica je nešto autentično srpsko, što ne bi trebalo da izgubimo, a njemu je bila dodatni izazov pri učenju srpskog jezika.
FOTO GALERIJA
