Promocije „Geopolitika“ i „Fokus“

Treći dan 67. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga prošao je u znaku promocija novih izdanja iz edicije „Geopolitika“ i „Fokus“ Medija centra „Odbrana“.

O knjizi „Sukob niskog intenziteta“, izdatoj u okviru edicije „Geopolitika“, govorili su pored urednika izdanja, dr Aleksandre Pećinar, autor dr Nebojša Vuković i naučni savetnik na Institutu za međunarodnu privredu.



Ova publikacija ne donosi samo osveženje u izučavanju nove forme sukoba, koji su za razliku od ranijih epoha postali daleko učestaliji, već i pokušaj da se učini iskorak u preorijentaciji na analizu onoga što je nekad bilo izuzetak, a sad gotovo pravilo. Raskorak između stvarnosti i akademskog pravca, baziranog na učenju o masovnim sukobima, pobudio je želju autora da i u najmanjim okršajima pronađe elemente doktrine sukoba niskog intenziteta.

Urednik izdanja dr Aleksandra Pećinar uverena je da je dr Nebojša Vuković uspeo da na osnovu međunarodnih izvora stvori jedno slojevito delo koje će ostati zabeleženo u izdavaštvu Medija centra „Odbrana“. 



Autor je dao iscrpnu genezu svoga rada, trudeći se, kako kaže, da sagleda što je šire moguće društvene fenomene i pojave. On tvrdi da ova knjiga nije žanrovski jednoznačna, odnosno ne može se žanrovski definisati, usled sadržaja iz različitih disciplina, naročito, geopolitike, sociologije i politikologije. Osnovni sadržaj, međutim, tiče se ratne veštine, i on pokriva fenomen upotrebe oružanih snaga u mirnodopskom periodu.



„To je, inače, jedan fenomen koji je čak i u međunarodnoj nauci bio dosta zapostavljen i uglavnom se u klasično vreme upotreba oružanih snaga tretirala isključivo u ratu i ratnim situacijama, ali zadnjih decenija se sve više pažnja obraća na upotrebu oružanih snaga u nekim specifičnim situacijama koje nisu ratne.“



U knjizi je obrađen nastanak i razvoj doktrine sukoba niskog intenziteta koja je rođena i koncipirana u okviru oružanih snaga Sjedinjenih Američkih Država, osamdesetih godina prošlog veka, ali koja je u današnje vreme evoluirala u formi hibridnog rata.

U drugom delu današnje promocije izdanja Medija centra „Odbrana“ iz edicije „Geopolitika“ i „Fokus“ u sali za promocije na štandu Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, o knjigama „Zapadni Balkan u raljama nebezbednosti“ i „Veštačka inteligencija“ govorili su pored mr Snežane Đokić, urednika u Odeljenju za izdavačku delatnost Medija centra „Odbrana“ i autori, pukovnik dr Milovan Subotić i naučni saradnik u Institutu za političke studije, Ivana Luknar.


 

Kritička studija „Zapadni Balkan u raljama nebezbednosti“ izašla je kao rezultat istraživanja na projektu „Bezbednosni izazovi zemalja Zapadnog Balkana u evropskoj bezbednosnoj paradigmi“ pod pokroviteljstvom Instituta za strategijska istraživanja Univerziteta odbrane, s krajnjim ciljem da se ispitaju tehnike manipulacija identitetskim razlikama, pomoću kojih se permanentno održava stanje nestabilnosti. Na primeru ratova iz devedesetih godina prošlog veka demonstrira se uticaj različitih identitetskih obeležja.


 

Urednik izdanja mr Snežana Đokić podsetila je publiku da se autor studije „Zapadni Balkan u raljama nebezbednosti“, pukovnik Subotić, u ovoj knjizi nastavlja baviti istraživanjem balkanskih nemira, suvereno vladajući tematikom bezbednosti Balkana. U pokušaju da dođe do rešenja zagonetke nazvane „Zapadni Balkan“, on je provlači kroz splet raznovrsnih pojmova.  



„Kad je reč o kontekstu koji obeležava ovaj region, to jeste nešto između geografije, politike i metafore. Kada govorimo o samom terminu „Zapadni Balkan“ to izaziva jako puno polemika iz različitih uglova posmatranja, i to se s pravom dešava. Ali taj pojam nije isključivo geografski, nego je više politički, i zahteva obradu politikologije, kao i definisanje iz ugla političkih nauka, i kao takav je vrlo uhvatljiv i označava delove bivše Jugoslavije.“



Predstavljena kroz prizmu nesigurnosti i zloupotrebe savremenih tehnologija „Veštačka inteligencija“ je značajna knjiga za epohu u kojoj živimo, Odgovor na pitanje „da li možemo verovati svemu što vidimo na internetu“ može odrediti dalji tehnološki razvoj, ali i pravac razvoja čovečanstva. Priroda veštačke inteligencije revolucionarno menja naš svet i mišljenja o njoj su krajnje podeljena, i zato njena upotreba mora zadovoljiti obe strane, kako bi se na najefikasniji način pravno i etički uredila.

Najavljujući autorku, Snežana Đokić, u svom izlaganju navodi da se u knjizi razmatra šta se dešava kada se svet suoči sa tehnologijom čije neverovatne mogućnosti postaju faktor rizika i izvor zastrašujućih nepoznanica. Uticaj veštačke inteligencije na globalizaciju postao je nesumnjiv u društveno – političkom kontekstu, najavljujući novu industrijsku revoluciju.



Definišući pojam kojim se bavi u svojoj knjizi, Ivana Luknar polazi od tvrdnje da veštačka inteligencija intrigira svetsku javnost, i podrazumeva ne samo mašinsko učenje, već i tehnološke sisteme koji imitiraju ljudsku inteligenciju. U uzavrelom i nestabilnom društvenom okruženju veštačka inteligencija sa velikim razvojnim potencijalom, dolazi u žižu interesovanja šire javnosti, sa mogućnošću velike primenjivosti, u najraznovrsnim industrijskim granama.