21.01.2014
MEAE MEMORIAE – moje uspomene iz rata 1912. i 1913. godine
Drugo izdanje knjige artiljerijskog majora Save I. Jeremića „MEAE MEMORIAE – moje uspomene iz rata 1912. i 1913. godine“ predstavljeno je publici večeras u Atrijumu Doma Vojske Srbije. O knjizi, čije je prvo izdanje štampano u Knjaževcu 1914. godine, govorili su potpukovnik Slobodan Đukić sa Vojne akademije, prof. dr Dobrivoje Stanojević sa Fakulteta političkih nauka, Milan Đokić, predsednik opštine Knjaževac i Miloš Jeremić, praunuk autora i priređivač drugog izdanja.
Govoreći o knjizi Jeremić je istakao da je ovo izdanje „spomenik veličini male zemlje na početku 20. veka“ i napravio paralelu između vojvode Živojina Mišića i njegovog pretka.
– Postoji mala, ali zaista zanimljiva veza. Naravno, obojica su bili vrsni oficiri, odrasli su i vaspitavani u dobrim i vrednim porodicama, zatim Sava Jeremić je učestvovao u bici koju je predvodio vojvoda Mišić. Ali ono što ih povezuje je naziv dela koja su obojica ostavila za sobom – Moje uspomene. O velikom vojvodi postoji mnogo zapisanih i objavljenih podataka, a ovo je prilika da nešto više saznate o Savi Jeremiću i njegovoj porodici, istakao je praunuk autora i dodao da njegova familija u 2014. godini obeležava nekoliko jubileja – 135 godina od rođenja Save Jeremića, 100 godina od objavljivanja prvog izdanja i 50 godina od njegove smrti.
Predsednik opštine Knjaževac naglasio je značaj dela koje pruža podatke o tome kako su naši preci ratovali, koje su bile njihove vrline i šta bismo mi mogli da ostavimo našim potomcima.– Značajno je povezati istoriju i budućnost. Iz toga kako su se naši preci ponašali i koliko su bili solidarni, kakvi su ktitori bili, kako su voleli svoj narod i otadžbinu, gradove i porodicu, trebalo bi da izvučemo pouke kako te vrline usvojiti i kasnije predstaviti našim potomcima. Najveći značaj knjige je što budi sećanje na časno, čestito, rodoljubivo i pošteno vreme, rekao je Milan Đokić.
Autor Sava Jeremić završio je 32. klasu Vojne akademije u Beogradu, koju smatraju jednom od specifičnijih. O tome, a i o književnoj i naučnoj vrednosti knjige govorio je potpukovnik Đukić.
– Ova klasa je jedna od najbrojnijih od osnivanja Vojne akademije do početka Prvog svetskog rata, i školovanje je trajalo samo dve godine zbog početka sukoba na Balkanu. Međutim, iako su mnogi sumnjali u osposobljenost te generacije, upravo ona je iznela teret rata na svojim leđima, rekao je potpukovnik Đukić koji je istakao dragocenost zabeleženih podataka o oficirima i borbama opisanim u knjizi.Profesor Stanojević objasnio je zašto se knjiga može čitati kao uzbudljiv, ratni roman, ali istovremeno kao i intimni roman koji ima mnoge psihološke naslage.
– Stil pisanja je raznolik – od vojničkog, komandnog pa do lirskih momenata i univerzalnih istina. Knjiga obiluje iskrenim zapažanjima, razmišljanjima i osećanjima, zatim poslovicama i narodnim umotvorinama, ali i kratkim duhovitim delovima. Sava Jeremić je bio veoma načitan čovek koji je vodio računa o svojoj sadašnjosti ali i o budućem vremenu, rekao je profesor Stanojević.
Promovisano izdanje je kombinacija ratnog dnevnika autora, svedočenja očevidaca i naknadnog preispitivanja pisca. Reportersko sagledavanje balkanskih ratova iz ugla Save I. Jeremića, potpomognuto stručnim tematima, uzdiže ovu knjigu iz kruga svedočanstva pojedinca i postaje opšti pokazatelj vrline jedne vojske i jačine jednog naroda.Autor Sava I. Jeremić rođen je 11. januara 1879. godine u Knjaževcu, u jednoj od najstarijih knjaževačkih porodica. Posle školovanja na Vojnoj akademiji unapređen je u čin artiljerijskog potporučnika. Posle burnog ratničkog života, kao komandanta, penzionisan je 1923. godine. Odlikovan je Zlatnom medaljom za hrabrost, Srebrnom medaljom za revnosnu službu, ratnim spomenicama i Bugarskim ordenom za zasluge IV reda. Nosilac je Albanske spomenice i Spomenice Nj.K.V. Petra Prvog Karađorđevića. Upokojio se u rodnom gradu 1964. godine.
FOTO GALERIJA
