25.04.2014
Završena konferencija o Prvom svetskom ratu
Uz učešće više od pedeset predstavnika oficirskih veteranskih organizacija iz 20 zemalja sveta i dvadesetak naučnika i profesora istorijskih nauka i istoričara iz devet zemalja, vrhunskih poznavalaca Prvog svetskog rata, u Domu Vojske Srbije održana je Međunarodna naučna konferencija „Prvi svetski rat: uzroci, pouke posledice i savremenost“ u organizaciji Međunarodnog konsultativnog komiteta organizacija rezervnih oficira i Kluba generala i admirala Srbije i uz podršku Ministarstva odbrane i Vojske Srbije. U plenarnom radu konferencije istoričari iz Srbije, Republike Srpske, Crne Gore, Makedonije, Ruske Federacije, Bugarske, Mađarske, Slovačke, Turske i Austrije izložili su svoja viđenja događaja iz vremena uoči i tokom Prvog svetskog rata.
Iako je najveći deo izlaganja bio posvećen aktuelnim nenaučnim revizionističkim pokušajima prekrajanja istorije i negiranja krivice Nemačke i Austrougarske za izbijanje najvećeg svetskog sukoba u dotadašnjoj istoriji čovečanstva, mnogi istoričari, posebno iz Ruske Federacije, posvetili su svoja izlaganja podsećanju na tragične posledice i ogromne žrtve koje je Veliki rat proizveo. Autori iz regiona su veću pažnju usredsredili na argumentaciju da nema osnova za reviziju i prevrednovanje naučnih istina o povodu, uzrocima i posledicama Prvog svetskog rata.
Objašnjavajući položaj i ulogu Srbije neposredno pre i u vreme izbijanja Prvog svetskog rata, učesnici konferencije iz Srbije, Crne Gore i Republike Srpske, poznati istoričari, poput Mileta Bjelajca, višeg naučnog sradnika Instituta za savremenu istoriju Srbije, akademika Crnogorske akademije nauka i umetnosti Zorana Lakića, Dušana Batakovića, direktora Balkanološkog instituta SANU i akademika dr Ljubodraga Dinića, isticali su da nema nikakve sumnje da Srbiji, iako tada već regionalnoj sili, posle dve godine krvarenja u balkanskim ratovima, nije odgovarao sukob sa moćnim severnim susedom. Pre bi se moglo reći da je takav rat tražila Austrougarska, čija je uloga velesile u evropskim i svetskim razmerama, bila ozbiljno poljuljana. Dok je srpski narod u Srbiji, početkom 20. veka uživao u blagodetima uznapredovale demokratije, deo srpskog naroda u Austrougarskoj živeo je u kmetovskim, kolonijalnim odnosima na svega 600 kilometara od carskog Beča. Takva situacija se nije mogla podnositi i otpor tamošnjih Srba bio je neminovan, smtraju ne samo srpski istoričari.
Bilo je reči o Srbiji od balkanskih do Prvog svetskog rata, bugarskom „putu ka Centralnim silama“ 1914-1915. godine, srpskom pogledu na Prvi svetski rat sto godina kasnije, mađarskim vojnicima Austrougarske monarhije u Velikom ratu, Makedoniji u vreme Velikog rata i refleksijama sukoba na Balkanu, srpskoj memoaristici o ratnim događajima, o razaranjima, žrtvama i izbeglicama, o slovačkom društvu u Prvom svetskom ratu, o skrupuloznosti i beskrupuloznosti u ratovanju na početku 20. veka...Učesnici konferencije, bili su jednoglasni u oceni da je Prvi svetski rat postao opšta tragedija, koja je odnela živote miliona ljudi. U vojnim operacijama je bilo mobilisano više od 70 miliona ljudi pod oružjem, poginulo je više od 10 miliona, ranjeno oko 20 miliona vojnika i oficira, a gubici među civilima su dostigli više od 11 miliona ljudi. Sve to je dovelo i do tragičnih društvenih i ekonomskih posledica i nenadoknadivih gubitaka.
U svojim radovima učesnici konferencije izložili su naučne analize uzroka početka i toka rata i zaključili da je falsifikovanje činjenica objektivne istorije o toj svetskoj katastrofi nedopustivo, ali i pre svega, opasno za budućnost. Zato su, obraćajući se svetskoj javnosti, čelnicima država i vlada, društvenim, veteranskim i omladinskim organizacijama, još jednom upozorili da se objektivnim izučavanjem analize uzroka početka rata i njegovih posledica izvuku potrebne pouke i učini sve moguće da se izbegnu vojni konflikti koji će biti još užasniji nego dosadašnji i tako postati realna pretnja opstanku savremene civilizacije. 
FOTO GALERIJA
