23.10.2014
Predstavljena knjiga „Slučaj Ranković - Iz Arhiva KOS-a“
Promocija knjige „Slučaj Ranković – Iz Arhiva KOS-a“, autora generala Svetka Kovača, dr Bojana Dimitrijevića i Irene Popović Grigorov, održana je danas u Svečanoj sali Doma Vojske Srbije. Knjiga govori o aferi koja je promenila tok istorije socijalističke Jugoslavije.U centru afere bio je Aleksandar Ranković, prvi čovek jugoslovenskih i srpskih službi bezbednosti i organizacioni sekretar Komunističke partije. Zasnovana na do sada nepoznatoj arhivskoj građi Vojne službe bezbednosti, knjiga problematizuje „Brionsku aferu“, suprotstavljajući nove podatke tada izrečenim optužbama. Knjiga je obogaćena brojnim fotografijama iz privatnog albuma porodice Ranković, koje su prvi put dostupne javnosti.
Na promociji su govorili recenzenti profesor dr Andreja Savić i pomoćnik ministra odbrane za ljudske resurse Miloš Janković, kao i autori.Pomoćnik ministra odbrane rekao je da je „veo tajne koji je decenijama prekrivao slučaj Ranković odavno podignut“.
- Napisan je nedovoljan broj knjiga o pomenutoj temi. Tvorci i učesnici tih događaja dali su različita viđenja afere prisluškivanja, uključujući i Rankovićeve beleške. O uzrocima, razlozima, rezultatima i posledicama tog slučaja godinama se bavila dnevna i nedeljna štampa. U svim oglašavanjima i pojašnjenjima, javnost je ipak ostala uskraćena za odgovor na pitanje da li je ili nije bilo prisluškivanja. Nažalost, knjiga ne daje sasvim kristalno jasan odgovor na veoma bitna pitanja – da li je Ranković prisluškivao Tita i, ako jeste, ko je naložio da se to uradi, rekao je Janković.
Profesor Fakulteta za bezbednost i diplomatiju Andreja Savić, istakao je da je knjiga zasnovana na fondu VBA KOS-a koji se odnosi na Brionski plenum i slučaj Ranković.
- Reč je o političkoj smeni Aleksandra Rankovića. Brionski plenum je kolokvijalni naziv za IV plenarnu sednicu CKSKJ, 1.jula 1966. u hotelu Iskra, na Brionima, na kojoj je zbog afere prisluškivanja iznuđena ostavka Rankovića. On je označen kao glavni krivac zbog čega je podneo ostavke na sve funkcije. Uprkos pojavi određenog broja publicističkih dela, većina naslova parcijalno obrađuje ovu temu, pa izgleda da slučaj Ranković do danas nije u potpunosti razjašnjen. Čini nam se da knjiga upotpunjuje celinu publicističkog pristupa, ističe Savić koji je dodao da knjiga predstavlja dragocen doprinos istoriografiji SFRJ i da može inspirisati ostale istraživače da opširnije analiziraju slučaj Ranković.
Analitičarka u VBA Irena Popović Grigorov rekla je da je „Brionski plenum junak knjige, jer je upravo taj događaj doveo do bolnog raspada naše države“.- Upleli smo se u težak posao da poštujući istoriografske postulate ispričamo staru priču na nov način i odgovorimo na stara pitanja - zašto je i kome bila potrebna afera prisluškivanja i da li je Ranković zaista prisluškivao Tita. Tačne odgovore nikada nećemo naći, jer je Ranković tako želeo i nikada nije ispričao svoju verziju događaja, rekla je autorka.
Naučni saradnik u Institutu za savremenu istoriju Bojan Dimitrijević naveo je da je knjiga rezultat dugotrajnog rada i istraživanja Vojnog arhiva, Arhiva Jugoslavije i fonda VBA, i da je trebalo sabrati sve u jednu knjigu.
- Impresioniran sam onim što smo ponudili javnosti – nove istoriografske podatke i fotografije. Na neki način, čitanje slučaja Ranković tek od ove knjige može da počne, i tek sada može da se, na bazi relevantne arhivske građe, grade nova tumačenja. Mi nismo hteli da podučavamo, već da arhivsku građu postavimo hronološki i da događaje stavimo u kontekst. Knjiga je rezultat napora da napravimo kontekstualizaciju događaja iz 1966, koja kreće od razilaženja Tita i Rankovića, do Plenuma, kasnije smene i reorganizacije državne bezbednosti, kao i svega što je sklonjeno od javnosti, rekao je Dimitrijević i dodao da ako knjiga ne posluži potpunoj rehabilitaciji Rankovića, ona će pomoći da se potpunije sagleda taj događaj.Bivši direktor VBA general u penziji Svetko Kovač naglasio je da je želja autora bila da kažu ono što ostali nisu rekli.
- Pročitao sam oko 13.000 stranica raznog materijala, iz kojeg je trebalo izvući najvažnije. Hteli smo da potpkrepimo činjenicama ono što su drugi pretpostavljali i mislim da smo uspeli u tome. Razjasnili smo dileme, a to smo uspeli zahvaljujući dobrim podacima. Ako bih iznosio lični stav, onda bih rekao da Ranković nije prisluškivao Tita i da nikada nije, niti mu je padalo na pamet, da nasledi Tita. Istraživali smo i fenomen kako se dogodilo da Ranković, koji je život proveo u službama bezbednosti, bude iznenađen. Verovali smo da je tako jer je bio slepo odan Titu, a i nadao se da predsednik neće nasesti na takve glasine, rekao je Kovač.
Prisutnima se obratio i direktor Medija centra „Odbrana“ pukovnik Stevica S. Karapandžin koji je u susret 59. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga istakao da je ovo jedan od novih naslova Medija centra koji će biti promovisan i na Sajmu.Odlomke iz knjige čitao je glumac Lazar Ristovski, a među prisutnima na promociji bili su i potpredsednik Vlade i ministar spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija Rasim Ljajić, načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Ljubiša Diković, tužilac za ratne zločine Srbije Vladimir Vukčević, predstavnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije i brojna publika.
FOTO GALERIJA
