01.11.2014
Sajamske promocije knjiga o vojnoj istoriji Srbije
Na štandu Medija centra "Odbrana" večeras su održane poslednje sajamske promocije vojne izdavačke kuće na kojima su predstavljene tri nove knjige.
O delima "Srpski vojni sanitet u prvom svetskom ratu" dr Aleksandra Nedoka i generala u penziji Branislava Popovića i Veljka Todorovića, "Povlačenje srpske vojske ka albanskom primorju i njena evakuacija na Krf 1915/1916" dr Nedoka i "Veliki rat Srbije" koordinatora projekta akademika Vlada Strugara i priređivača Milića Petrovića govorili su autori.
Krajem 1915. i početkom 1916. godine odigravala se Albanska golgota, drama koja je svojom tragikom, ali i veličinom pobede ljudskog duha nad okrutnim okolnostima, ostala u kolektivnom pamćenju srpskog naroda. Brojne su publikacije koje obrađuju tu temu. Međutim, u senci događaja ostao je nezapažen najplemenitiji napor srpskog vojnog saniteta, bez čijeg bi zalaganja broj žrtava i broj zaostalih ranjenih i obolelih vojnika bio mnogo veći.
Autor knjige "Povlačenje srpske vojske ka albanskom primorju i njena evakuacija na Krf 1915/1916", čije je drugo dopunjeno izdanje predstavljeno na Sajmu, govorio je o delu kao o "knjizi tuge i bola", a svoje obraćanje dopunio je i iskustvom u radu za knjigu o sanitetu.
- Otac, stric i deda su prošli Albansku golgotu, nesrećno vreme u kome je poginuo cvet srpskog naroda - mladi. Kao autor i druge knjige o sanitetu, mnogo sam saznao o njegovom radu čitajući dokumente prikupljene u Vojnom arhivu. Knjigu sam posvetio kolegama medicinarima i onima koji su skupili snagu iz ljubavi prema otadžbini i krenuli u to bespuće. Ostaće delo kao večno svedočanstvo šta je srpski vojni sanitet učinio tokom Velikog rata, rekao je Nedok i dodao da su naši vojni lekari učinili mnogo i za srpske i za ostale vojnike.
O knjizi o srpskom vojnom sanitetu govorili su i Popović i Todorović, koji su istakli da Zbornik okuplja grupu značajnih autora, od kojih su neki članovi Akademije medicinskih nauka Srpskog lekarskog društva, a koji već niz godina istražuju prošlost srpskog saniteta.
- Knjiga je posvećena vojnom sanitetu i srpskim junacima sa Cera, Drine, Kolubare, Solunskog fronta i oslobodiocima Otadžbine 1918. godine, povodom 100 godina od početka Velikog rata i prvih savezničkih pobeda koje je izvojevala srpska vojska, rekao je Popović.
Prema rečima Todorovića, posle Prvog svetskog rata izvršena je opsežna analiza podataka o radu saniteta, što nije bio nimalo lak zadatak, uzimajući u obzir da je veliki deo dokumenata izgubljen ili uništen.
- Motiv rada u ovom projektu bio je da nepristrasnom analizom rada saniteta u tom vremenu izvučemo pouku i damo ocenu svemu tome. Zaključak je bio da je srpski vojni sanitet svoj posao odradio vrhunski, i istakao se u nekoliko oblasti. Pre svega, imao je najbolju ratnu hirurgiju tog vremena, prvi je izvršio transfuziju pune krvi, zatim prvi je evakuisao ranjenike vazdušnim putem, i važno je istaći da je sam pravio vakcine tokom rata. Nedostatak saniteta ogleda se u tome što nije pravovremeno sanirao epidemiju tifusa, jer je mnogo ljudi stradalo od te bolesti, rekao je Todorović.
Dokumenti koji se objavljuju u Knjizi trideset drugoj i Knjizi trideset trećoj iz Edicije Veliki rat Srbije za oslobođenje i ujedinjenje Srba, Hrvata i Slovenaca (1914–1918) nastala su u radu srpske, odnosno jugoslovenske Vrhovne komande u periodu od 1. juna 1919. do 5. maja 1920. godine. Objavljeni su dnevni izveštaji, depeše, telegrami i vesti, te izdata naređenja i odaslani izveštaji, ukupno 342 dnevna dokumenta.
Priređivač Milić Petrović rekao je da je osetio dužnost da povodom obeležavanje stogodišnjice početka Velikog rata objavi njeno 32. izdanje i upotpuni ediciju.
- Dve decenije pripreman je materijal za ovu knjigu. Važno je napomenuti da je 31. knjiga edicije objavljena davne 1939. godine, i drago mi je što mogu da kažem da je javnosti dostupno naredno izdanje. Takođe, nadam se da će naredno, 33. izdanje edicije, biti objavljeno naredne godine, rekao je Petrović.
Direktor Medija centra "Odbrana" pukovnik Stevica S. Karapandžin naglasio je da je velika čast za tu vojnu kuću što među izdanjima ima večeras promovisane knjige, veoma važne za istoriju Srbije.
O delima "Srpski vojni sanitet u prvom svetskom ratu" dr Aleksandra Nedoka i generala u penziji Branislava Popovića i Veljka Todorovića, "Povlačenje srpske vojske ka albanskom primorju i njena evakuacija na Krf 1915/1916" dr Nedoka i "Veliki rat Srbije" koordinatora projekta akademika Vlada Strugara i priređivača Milića Petrovića govorili su autori.
Krajem 1915. i početkom 1916. godine odigravala se Albanska golgota, drama koja je svojom tragikom, ali i veličinom pobede ljudskog duha nad okrutnim okolnostima, ostala u kolektivnom pamćenju srpskog naroda. Brojne su publikacije koje obrađuju tu temu. Međutim, u senci događaja ostao je nezapažen najplemenitiji napor srpskog vojnog saniteta, bez čijeg bi zalaganja broj žrtava i broj zaostalih ranjenih i obolelih vojnika bio mnogo veći.Autor knjige "Povlačenje srpske vojske ka albanskom primorju i njena evakuacija na Krf 1915/1916", čije je drugo dopunjeno izdanje predstavljeno na Sajmu, govorio je o delu kao o "knjizi tuge i bola", a svoje obraćanje dopunio je i iskustvom u radu za knjigu o sanitetu.
- Otac, stric i deda su prošli Albansku golgotu, nesrećno vreme u kome je poginuo cvet srpskog naroda - mladi. Kao autor i druge knjige o sanitetu, mnogo sam saznao o njegovom radu čitajući dokumente prikupljene u Vojnom arhivu. Knjigu sam posvetio kolegama medicinarima i onima koji su skupili snagu iz ljubavi prema otadžbini i krenuli u to bespuće. Ostaće delo kao večno svedočanstvo šta je srpski vojni sanitet učinio tokom Velikog rata, rekao je Nedok i dodao da su naši vojni lekari učinili mnogo i za srpske i za ostale vojnike.
O knjizi o srpskom vojnom sanitetu govorili su i Popović i Todorović, koji su istakli da Zbornik okuplja grupu značajnih autora, od kojih su neki članovi Akademije medicinskih nauka Srpskog lekarskog društva, a koji već niz godina istražuju prošlost srpskog saniteta.
- Knjiga je posvećena vojnom sanitetu i srpskim junacima sa Cera, Drine, Kolubare, Solunskog fronta i oslobodiocima Otadžbine 1918. godine, povodom 100 godina od početka Velikog rata i prvih savezničkih pobeda koje je izvojevala srpska vojska, rekao je Popović.
Prema rečima Todorovića, posle Prvog svetskog rata izvršena je opsežna analiza podataka o radu saniteta, što nije bio nimalo lak zadatak, uzimajući u obzir da je veliki deo dokumenata izgubljen ili uništen.
- Motiv rada u ovom projektu bio je da nepristrasnom analizom rada saniteta u tom vremenu izvučemo pouku i damo ocenu svemu tome. Zaključak je bio da je srpski vojni sanitet svoj posao odradio vrhunski, i istakao se u nekoliko oblasti. Pre svega, imao je najbolju ratnu hirurgiju tog vremena, prvi je izvršio transfuziju pune krvi, zatim prvi je evakuisao ranjenike vazdušnim putem, i važno je istaći da je sam pravio vakcine tokom rata. Nedostatak saniteta ogleda se u tome što nije pravovremeno sanirao epidemiju tifusa, jer je mnogo ljudi stradalo od te bolesti, rekao je Todorović.
Dokumenti koji se objavljuju u Knjizi trideset drugoj i Knjizi trideset trećoj iz Edicije Veliki rat Srbije za oslobođenje i ujedinjenje Srba, Hrvata i Slovenaca (1914–1918) nastala su u radu srpske, odnosno jugoslovenske Vrhovne komande u periodu od 1. juna 1919. do 5. maja 1920. godine. Objavljeni su dnevni izveštaji, depeše, telegrami i vesti, te izdata naređenja i odaslani izveštaji, ukupno 342 dnevna dokumenta. Priređivač Milić Petrović rekao je da je osetio dužnost da povodom obeležavanje stogodišnjice početka Velikog rata objavi njeno 32. izdanje i upotpuni ediciju.
- Dve decenije pripreman je materijal za ovu knjigu. Važno je napomenuti da je 31. knjiga edicije objavljena davne 1939. godine, i drago mi je što mogu da kažem da je javnosti dostupno naredno izdanje. Takođe, nadam se da će naredno, 33. izdanje edicije, biti objavljeno naredne godine, rekao je Petrović.
Direktor Medija centra "Odbrana" pukovnik Stevica S. Karapandžin naglasio je da je velika čast za tu vojnu kuću što među izdanjima ima večeras promovisane knjige, veoma važne za istoriju Srbije.
FOTO GALERIJA
