23.12.2014
Tribina "Sveštenici u Velikom ratu Srbije" u Domu Vojske
U Svečanoj sali Doma Vojske Srbije danas je održana tribina „Sveštenici u Velikom ratu Srbije“ u organizaciji Udruženja ratnih dobrovoljaca 1912 – 1918. njihovih potomaka i poštovalaca i Medija centra „Odbrana“.Tom prilikom, na tribini su govorili direktor Medija centra „Odbrana“ pukovnik Stevica S. Karapandžin, pukovnik u penziji dr Rade S. N. Rajić i predsednik Udruženja ratnih dobrovoljaca 1912-1920. dr Vidoje Golubović.
Prenoseći blagoslov Njegove svetosti patrijarha srpskog Irineja, episkop toplički gospodin Arsenije, vikar patrijarha, istakao je da tradicija zajedništva i saradnje crkve i vojske datira još od 1803. godine, tri decenije kasnije uvedeno je i vojno sveštenstvo u Kneževini Srbiji, a u Prvom svetskom ratu srpsko sveštenstvo je bilo rame uz rame sa svojim narodom i vojskom. Govoreći o ulozi sveštenstva u Velikom ratu, dr Rajić je istakao da su sveštenička i vojna profesija tradicionalne profesije, koje imaju veliki uticaj na psihološku svest naroda. Te dve službe, objasnio je on, u uslovima rata, povezuju se i objedinjavaju kako bi se sačuvalo ono što je nametnuto ratnim prilikama, među kojima taj duhovni aspekt pomoći vojsci u jačanju njenih moralnih vojničkih vrednosti ima prioritet.
Osvrnuvši se na razliku između istorijskih prilika i okolnosti Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata, dr Rajić je naglasio da je u toku Velikog rata, od 3.200 sveštenika i monaškog osoblja stradalo, bezmalo polovina, pretrpevši, kao i narod, ogroman pogrom u tom ratu. On je, takođe, dodao da je 192 sveštenika učestvovalo u jedinicama srpske vojske od 1912. do 1914. godine, pomažući duhovnim radom i delom na učvršćivanju morala, pripremi i prodoru srpskih pukova.
Pukovnik Karapandžin je rekao da bi vojno sveštenstvo u Srpskoj vojsci od pre 100 godina moglo da predstavlja ogledalo i današnjoj verskoj službi.
- Vojni sveštenici s iskustvom od 75 godina nisu tokom Velikog rata imali poteškoća sa shvatanjem svoje uloge i zadataka koje su im postavljale vojne vlasti. Značajno su doprineli očuvanju tradicionalnih nacionalnih i verskih vrednosti i očuvali visok moral vojnika u najtežim ratnim prilikama. Zbog toga je i ova tema, o kojoj govorimo danas, veoma važan segment te epopeje, inače najmanje poznata široj javnosti, rekao je pukovnik Karapandžin. On je istakao da je najmanje poznata zbog borbe protiv pamćenja, borbe protiv vere koja se na ovim prostorima odvijala tokom proteklog veka.
- Uvažavajući pojedine stavove o tome da sve što je u vezi sa prošlošću i u vezi sa religijom jeste retrogradno i nešto što je suprotstavljeno nekakvom progresu, stalno samom sebi postavljam pitanje - da li nam trebaju iskustva iz Velikog rata, pa i ona koja obuhvataju verski život u Srpskoj vojsci? Prema iskušenjima u kojima se nalazimo, ona su naša sušta potreba, od neprocenjivog značaja za sadašnjost i budućnost, rekao je pukovnik Karapandžin.
Vidoje Golubović je prisutnima prikazivao fotografije iz perioda Velikog rata, na kojima se nalaze poznati i manje poznati vojni sveštenici i komandanti. On je govorio o Arhimandritu Milentiju, Nićiforu Dućiču, Jakovu Čupiću, Proti Stevanu Mihaldžiću, zatim o srpskoj vojsci i sveštenstvu u Bizerti, u Americi, na Korzici... Prikazao je kako su vojnici tada slavili krsne slave, kako izgledaju pukovska groblja i naglasio da članovi Udruženja svake godine obilaze groblja da bi odali počast jer „Srbija pamti i zato će večno živeti“.
U programu su učestvovali vokalni solista Aleksa Zarev i kvintet Umetničkog ansambla Ministarstva odbrane „Stanislav Binički“ koji su izveli kompozicije „Tamo daleko“ i „Ovo je Srbija“.
FOTO GALERIJA
