Monografija i dokumentarni film povodom stogodišnjice Kumanovske bitke

Promocija dokumentarnog filma „Kumanovska bitka – krv i magla“ i monografije „Boj iznad vekova – sto godina od Kumanovske bitke“, priređena je večeras u Domu Vojske u Beogradu.

Promociji su prisustvovali ministar kulture i informisanja Bratislav Petković, zamenik načelnika Generalštaba Vojske Srbije general-major Milan Bjelica, predstavnci Ministarstva odbrane i Vojske Srbije i Srpske pravoslavne crkve.

„Izuzetno smo grešni prema junacima Kumanova. Rakić je, stoga smatram, bio u pravu kada je u svojoj pesmi „Na Gazimestanu“ naveo da smo nedostojni svojih predaka.“, istakao je ministar kulture i informisanja Bratislav Petković, napominjući da je poražavajuća činjenica da čak 85 odsto anketiranih građana Srbije ne zna ko je bila Milunka Savić. „Bilo bi to isto kao kada bi samo 15 posto Francuza znalo ko je Jovanka Orleanka, a  Milunka Savić bila je najodlikovaniji junak  Prvog svetskog rata.“, rekao je ministar Petković, prisećajući se uspomena na upoznavanje sa jednom od junakinja Kumanovske bitke.

Zastupnik načelnika  Vojnog muzeja, potpukovnik dr Ivan Mijatović, pozivajući se na reči Jovana Dragaševića da je „svaki narod slavan koji imade slavnih dela, ali pored sviju slavnih dela narod može biti bez slave ako mu dela ostanu neznana.“, istakao je da  je srpski narod na prekretnici gotovo, kao pre sto godina, a slavna dela naših pradedova tonu u zaborav.

„ Zbog toga postoje ovakve promocije, da ne dozvole da se zaboravi ono što je deo sećanja, da se ne zaboravi slavna pobeda srpskog naroda i njegova slavna dela. Nema naroda i nacije koja ne proslavlja svoje značajne događaje. Zato je tradicija najbolji izbor iz prošlosti. Ona ne sme da se zaboravi, jer zaboravljanjem svoje tradicije usvajamo tuđu.  Obeležavanje sto godina od Kumanovske bitke nije nacionalizam niti zastranjivanje. Izraz je poštovanja dela naših predaka, a ona su bila u skladu sa demokratskim težnjama ka konačnom oslobođenju utemeljena na sličnim načelima koja su se rađala u Evropi onoga doba i sopstvenoj istoriji i tradiciji“, rekao je on.

Istoričar, dr Milić Milićević, rekao je Srbija u 19. veku nije imala previše ratne sreće. Godine 1912. sa Kumanovskom bitkom počinje nešto drugo. Otvara se zlatna knjiga srpskih pobeda i ona će trajati sve do 1918.godine.

„Te pobede su, međutim, imale svoje cene. Kumanovo je odnelo 700 srpskih života, a broj ranjenih bio je oko 2.500 hiljade. To je bio samo početak. Prvi balkanski rat, koliko god bio uspešan odneo je 22 000 života. U to doba bio je to jedan Niš. Drugi balkanski rat odneo je 16 000 ljudi. I to je bio tek uvod. Ratovi, glad, bolesti, do 1918. godine odnele su skoro milion života. Sve što je Srbija do tada radila na stvaranju Jugoslavije bilo je plaćeno velikim žrtvama. Ostaće pitanje da li se to isplatilo, a nadamo se da naš film odgovara na bar neka od postavljenih pitanja.“, rekao je Milićević.

Povodom stogodišnjice od početka Prvog balkanskog rata i bitke kod Kumanova snimljen je film „Kumanovska bitka – krv i magla“ u realizaciji produkcijske kuće Sens prodakšn, a pod pokroviteljstvom Ministarstva rada zapošljavanja i socijalne politike. Glavni cilj je ne samo da prikaže i objasni okolnosti pod kojima se bitka odigrala već i da gledaoca upozna sa direktnim učesnicima u bici.  Hrabrost, snalažljivost i požrtvovanje običnog srpskog vojnika koji je pobedom u ovoj značajnoj bici ujedno odredio i dalji tok balkanskih ratova. Reditelj i scenarista filma je Petar Petrović, direktor  fotografije je Dragan Jugović, a producent Maja Popović.

Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, Sektor za boračko invalidsku zaštitu sa izdavačkom kućom „Princip pres“ obeležavanju bitke posvetilo je značajnu monografiju „Boj iznad vekova – sto godina od Kumanovske bitke“.

Prema rečima glavnog urednika „Princip presa“ Miše Vujovića, monografija je mali arhiv najznačajnijih dešavanja iz tog vremena.

„Bitka je počela 23. oktobra 1912. godine, a završena dan kasnije. Fizički, trajala je dva dana, a metafizički 523 godine. Izvojevana je viteškim podvigom srpske vojske. Ova sadržajna i bogato ilustrovana hronika jednog u zaborav zaturenog događaja, naš je dug prema precima i potomcima, a nastala je kada nas spolja i iznutra, i dobronamerno i dušebrižno ubeđuju da zaboravimo na mitove iz prošlosti zarad budućnosti.“, kazao je Vujović.