Održana tribina o narodnoj heroini Nadeždi Petrović
U Atrijumu Doma Vojske Srbije danas je odražana Tribina povodom sto godina od smrti velike srpske heroine i slikarke Nadežde Petrović.
Glavnu reč na tribini vodio je pukovnik u penziji Ljubomir Marković, predsednik odbora Saveza potomaka ratnika Srbije 1912–1920. godine, a pored njega govorili su i književnica Marija D. Nedeljković, profesorke Ilijana Opačić i Jelena Jovanović, kao i predsednica likovne sekcije „Mihailo Milovanović“ Ljiljana Stevanović.
„Zašto obeležavamo ovaj dan! Ne samo zbog Nadežde Petrović. Nego zbog nas živih. Da se učimo na istoriji, da izvlačimo pouke iz nje. Učite deco istoriju, jer kroz nju se vidi prošlost, ali i budućnost. Čovek dva puta umire, jednom fizički, drugi put kad ga zaborave. Međutim, postoje ljudi, kao što je Nadežda, koji svojim delom produžuju svoje postojanje“, rekao je u uvodnoj reči Ljubomir Marković i istakao veliko zadovoljstvo što u publici vidi veliki broj đaka.
Književnica Marija Nedeljković govorila je o raznim aspektima po kojima je Nadežda dala svoj doprinos srpskoj istoriji i umetnosti.
„U mnogo čemu je ona bila prva, i odmah toliko značajna: i kao avangardna slikarka u Srbiji, i prva među srpskim slikarima koja je napustila atelje i slikala u prirodi. Takođe ona je prva koja se istinski bavila umetničkom fotografijom u nas. Pritom ona je i prva žena koja se bavila ratnom fotografijom i to na umetnički način“, istakla je ova spisateljica koja priprema i knjigu o Nadeždi.
Dve profesorke su se obratile prisutnima, obe ponosne što škole u kojima rade nose ime ove „žene u pantalonama“ kako su je savremenici zvali. Najpre je govorila Ilijana Opačić, koja je čitala Nadeždina pisma porodici, jer to su najupečatljivija svedočanstva o ratu – mučne, ali snažne reči, koje ne smemo da zaboravimo. Posle nje publiku je pozdravila i profesorka srednje medicinske škole „Nadežda Petrović“ iz Zemuna, Jelena Jovanović, ali je ona ubrzo reč prepustila svojim učenicama, koje su pisale radove na temu Nadežde Petrović.
Kratko je govorila i Ljiljana Stevanović u ime likovne sekcije Saveza potomaka ratnika Srbije 1912–1920. „Mihailo Milovanović“.
„Likovna sekcija u Nadeždi Petrović kao ratnom slikaru nalazi inspiraciju i motivaciju“, rekla je Ljiljana i podsetila da se Mihailo Milovanović, po kojem sekcija nosi ime, zajedno sa Nadeždom školovao u Minhenu, u ateljeu Antoana Ažbea.
Svečanosti je posebno doprineo i pozorišni glumac i počasni član Saveza, Zoran Simonović, koji je recitovao stihove o ljubavi, jer „to je odbrana zemlje“.
- O nama
- Magazin „ODBRANA“
- Izdavačka delatnost
- Istorija
- Monografije
- Ratnik
- Vojna publicistika
- Vojna tehnika
- Posebna izdanja
- Geopolitika
- Umetnost
- Književnost
- Medicina
- Svedok
- Prevodi
- Fokus
- Iskustvo ratovanja
- Kosovo i Metohija
- Filozofija
- Priručnici – vodiči
- NOL za Vojnu akadmeiju
- NOL za Medicinski fakultet VMA
- NOL za Školu nacionalne odbrane
- Naučna literatura
- Zbornici
- Izdanja Instituta za strategijska istraživanja
- Izdanja Vojnog muzeja
- Dom vojske
- Prodavnica „Vojna knjiga“
- Vesti
- Kontakt