Svečanost u čast Đorđu Vajfertu
U čast velikanu srpske istorije, Đorđu Vajfertu, večeras je u Domu Vojske Srbije priređena svečanost povodom 165 godina od njegovog rođenja, na kojoj je promovisana monografija i otkriveno spomen-obeležje sa njegovim likom.
Svečanosti u Domu Vojske prisustvovao je ministar odbrane Bratislav Gašić, državni sekretar u ministarstvu odbrane Zoran Đorđević, članovi Fondacije Đorđe Vajfert, kao i mnogobrojni građani.
Reljef u bronzi jednog od najvećih dobrotvora sa ovih prostora otkrili su direktor medija centra „Odbrana“ pukovnik Stevica S. Karapandžin i Miljan Šćekić, predsednik Upravnog odbora Fondacije Đorđe Vajfert.
Tom prilikom, pukovnik Karapandžin istakao je da je u aprilu u Domu Vojske otkriven reljef u bronzi sa likom Nadežde Petrović, slikarke, ratne bolničarke i heroine Prvog svetskog rata, te da će sada, osim nje, Hol te ustanove krasiti i bareljef Đorđa Vajferta.
- Posebna mi je čast i zadovoljstvo što se ovom bronzom, a ustvari zlatnom nizu pridružuje i Đorđe Vajfert, srpski dobrovoljac, industrijalac i dobrotvor, rekao je pukovnik Karapandžin, podsećajući da su se tokom oslobodilačkih ratova s kraja 19. i početka 20. veka posebno proslavila srpska artiljerija čemu nije doprinelo samo izuzetno umeće srpskih artiljeraca već i najsavremeniji brzometni topovi i haubice za čiju nabavku zasluge pripadaju i Vajfertu.
On je napomenuo da će u toku ove godine biti postavljen reljef Jovanu Dragaševiću, počasnom đeneralu i osnivaču prvog vojnog časopisa „Ratnik“ čije tradicije nastavaljaju magazin „Odbrana“ i časopisi „Vojno delo“, „Vojnotehnički glasnik“ i „Novi glasnik“.
- Osim njega, svoj lik u bronzi dobiće i sveti iguman Pajsije i sveti đakon Avakum povodom 200 godina od podizanja Drugog srpskog ustanka, Stanislav Binički povodom stogodišnjice nastanka marša na Drinu, Vladislav Petković Dis povodom stogodišnjice njegove smrti i Koča Popović, vojskovođa, filozof, pesnik i slikar povodom 70 godina od kraja Drugog svetskog rata, rekao je direktor Medija centra „Odbrana“ napominjući da reč o projektu kojim se obeležavaju tri za srpski narod važne godišnjice – 100 godina od Prvog svetskog rata, 200 godina od Drugog srpskog ustanka, 70 godina pobede nad fašizmom.
Jedan od autora monografije i reditelj filma o rodonačelniku moderene srpske industrije, Svetislav Bata Prelić istakao je da naš narod, nažalost, ima naviku da zaboravlja ljude koji su obeležili njegovu istoriju. On je napomenuo da je tako i sa Vajfertom, koga se ljudi danas sećaju samo kao bogatog industrijalca, a ne i kao velikog dobrotvora.
Fondacija Đorđe Vajfert iskoristila je današnju svečanost i uručila zahvalnice institucijama i pojedincima koji su dali veliki dopirnos da ovaj projekat ugleda svetlost dana. Među njima je i Ministarstvo odbrane, u čije ime je zahvalnicu primio ministar Gašić.
Pokrovitelj događaja je Fondacija Đorđe Vajfert, koja je ovom svečanošću želela da upozna širu javnost sa likom i delom jednog od najvećih dobrotvora sa ovih prostora.
Godinu dane pre izbijanja Srpsko-turskog rata, Đorđe Vajfert je poklonio novac iz fonda za kupovinu topova za srpsku armiju, a on sam je kao dobrovoljac obukao uniformu i služio pri konjici. Za pokazano junaštvo u srpskoj vojsci primio je orden za hrabrost. Tokom 1893. Godine osnovao je fond „Kralj Stevan Dečanski“, dobrotvornu organizaciju koja se brinula za gluvonemu decu i omogućavala im školovanje i uključivanje u normalan život. Tokom Prvog balkanskog rata, 1912. godine Vajfert je platio za 60.000 vekni hleba koje su bile davane najsiromašnijim porodicama u Beogradu, a u doba Velikog rata sa juga Francuske, gde je tad živeo, slao je pomoć Srbiji, u koju se posle rata vratio, kako bi pomogao u izgradnji porušene prestonice.Tokom 1929. godine zajedno sa Edinburškim odborom škotskih žena i Londonskim odborom škotskih žena osniva Bolnicu za ženu i dete u Beogradu, a za izgradnju kluba „Beogradsko žensko društvo“ poklanja zemljište. Takođe, donira značajna sredstva za izgradnju zgrade Srpske akademije nauke i umetnosti, a svoju bogatu zbirku darovao je Beogradskom univerzitetu.
Medija centar „Odbrana“ ove godine je započeo projekat simboličnog obeležavanja značajnih jubileja iz srpske istorije otkrivanjem spomen-obeležja u Holu Doma Vojske Srbije. Od večeras, osim bareljefa „Oko sokolovo na braniku otadžbine“ i „Nadežda Petrović – ratna bolničarka“, ovo zdanje će krasiti i lik Đorđa Vajferta, koji je 1887. godine za izgradnju velodroma (biciklističke piste) poklonio velosipedistima zemljište na kome se od 1931. godine nalazi Ratnički dom, odnosno današnji Dom Vojske Srbije.
Svečanosti u Domu Vojske prisustvovao je ministar odbrane Bratislav Gašić, državni sekretar u ministarstvu odbrane Zoran Đorđević, članovi Fondacije Đorđe Vajfert, kao i mnogobrojni građani.
Reljef u bronzi jednog od najvećih dobrotvora sa ovih prostora otkrili su direktor medija centra „Odbrana“ pukovnik Stevica S. Karapandžin i Miljan Šćekić, predsednik Upravnog odbora Fondacije Đorđe Vajfert.
Tom prilikom, pukovnik Karapandžin istakao je da je u aprilu u Domu Vojske otkriven reljef u bronzi sa likom Nadežde Petrović, slikarke, ratne bolničarke i heroine Prvog svetskog rata, te da će sada, osim nje, Hol te ustanove krasiti i bareljef Đorđa Vajferta.
- Posebna mi je čast i zadovoljstvo što se ovom bronzom, a ustvari zlatnom nizu pridružuje i Đorđe Vajfert, srpski dobrovoljac, industrijalac i dobrotvor, rekao je pukovnik Karapandžin, podsećajući da su se tokom oslobodilačkih ratova s kraja 19. i početka 20. veka posebno proslavila srpska artiljerija čemu nije doprinelo samo izuzetno umeće srpskih artiljeraca već i najsavremeniji brzometni topovi i haubice za čiju nabavku zasluge pripadaju i Vajfertu.
On je napomenuo da će u toku ove godine biti postavljen reljef Jovanu Dragaševiću, počasnom đeneralu i osnivaču prvog vojnog časopisa „Ratnik“ čije tradicije nastavaljaju magazin „Odbrana“ i časopisi „Vojno delo“, „Vojnotehnički glasnik“ i „Novi glasnik“.
- Osim njega, svoj lik u bronzi dobiće i sveti iguman Pajsije i sveti đakon Avakum povodom 200 godina od podizanja Drugog srpskog ustanka, Stanislav Binički povodom stogodišnjice nastanka marša na Drinu, Vladislav Petković Dis povodom stogodišnjice njegove smrti i Koča Popović, vojskovođa, filozof, pesnik i slikar povodom 70 godina od kraja Drugog svetskog rata, rekao je direktor Medija centra „Odbrana“ napominjući da reč o projektu kojim se obeležavaju tri za srpski narod važne godišnjice – 100 godina od Prvog svetskog rata, 200 godina od Drugog srpskog ustanka, 70 godina pobede nad fašizmom.
Jedan od autora monografije i reditelj filma o rodonačelniku moderene srpske industrije, Svetislav Bata Prelić istakao je da naš narod, nažalost, ima naviku da zaboravlja ljude koji su obeležili njegovu istoriju. On je napomenuo da je tako i sa Vajfertom, koga se ljudi danas sećaju samo kao bogatog industrijalca, a ne i kao velikog dobrotvora.
Fondacija Đorđe Vajfert iskoristila je današnju svečanost i uručila zahvalnice institucijama i pojedincima koji su dali veliki dopirnos da ovaj projekat ugleda svetlost dana. Među njima je i Ministarstvo odbrane, u čije ime je zahvalnicu primio ministar Gašić.
Pokrovitelj događaja je Fondacija Đorđe Vajfert, koja je ovom svečanošću želela da upozna širu javnost sa likom i delom jednog od najvećih dobrotvora sa ovih prostora.
Godinu dane pre izbijanja Srpsko-turskog rata, Đorđe Vajfert je poklonio novac iz fonda za kupovinu topova za srpsku armiju, a on sam je kao dobrovoljac obukao uniformu i služio pri konjici. Za pokazano junaštvo u srpskoj vojsci primio je orden za hrabrost. Tokom 1893. Godine osnovao je fond „Kralj Stevan Dečanski“, dobrotvornu organizaciju koja se brinula za gluvonemu decu i omogućavala im školovanje i uključivanje u normalan život. Tokom Prvog balkanskog rata, 1912. godine Vajfert je platio za 60.000 vekni hleba koje su bile davane najsiromašnijim porodicama u Beogradu, a u doba Velikog rata sa juga Francuske, gde je tad živeo, slao je pomoć Srbiji, u koju se posle rata vratio, kako bi pomogao u izgradnji porušene prestonice.Tokom 1929. godine zajedno sa Edinburškim odborom škotskih žena i Londonskim odborom škotskih žena osniva Bolnicu za ženu i dete u Beogradu, a za izgradnju kluba „Beogradsko žensko društvo“ poklanja zemljište. Takođe, donira značajna sredstva za izgradnju zgrade Srpske akademije nauke i umetnosti, a svoju bogatu zbirku darovao je Beogradskom univerzitetu.
Medija centar „Odbrana“ ove godine je započeo projekat simboličnog obeležavanja značajnih jubileja iz srpske istorije otkrivanjem spomen-obeležja u Holu Doma Vojske Srbije. Od večeras, osim bareljefa „Oko sokolovo na braniku otadžbine“ i „Nadežda Petrović – ratna bolničarka“, ovo zdanje će krasiti i lik Đorđa Vajferta, koji je 1887. godine za izgradnju velodroma (biciklističke piste) poklonio velosipedistima zemljište na kome se od 1931. godine nalazi Ratnički dom, odnosno današnji Dom Vojske Srbije.
- O nama
- Magazin „ODBRANA“
- Izdavačka delatnost
- Istorija
- Monografije
- Ratnik
- Vojna publicistika
- Vojna tehnika
- Posebna izdanja
- Geopolitika
- Umetnost
- Književnost
- Medicina
- Svedok
- Prevodi
- Fokus
- Iskustvo ratovanja
- Kosovo i Metohija
- Filozofija
- Priručnici – vodiči
- NOL za Vojnu akadmeiju
- NOL za Medicinski fakultet VMA
- NOL za Školu nacionalne odbrane
- Naučna literatura
- Zbornici
- Izdanja Instituta za strategijska istraživanja
- Izdanja Vojnog muzeja
- Dom vojske
- Prodavnica „Vojna knjiga“
- Vesti
- Kontakt