17.12.2015
Promovisana knjiga "I krv je gorela - Tuzlanska kolona 1992."
U Atrijumu Doma Vojske Srbije danas je predstavljena knjiga Radovana Kecojevića „I krv je gorela – Tuzlanska kolona 1992.“. Autor, oficir u penziji, koji je kao pirotehničar obavio forenzičko ispitivanje terena nakon zločina u Tuzli, pred čitaoce donosi bolno svedočanstvo o napadu na kolonu JNA 15. maja 1992. godine i pogibiji 224 vojnika i oficira. Osim autora, o knjizi su govorili istoričarka dr Dušica Bojić, urednik knjige i izdavačke kuće „Svet knjige“ Stevo Ćosović, književnik mr Jovan N. Ivanović i besednik Vitomir Dardić.
Govoreći o delu „koje nas vraća u jedan grad i jedno vreme“, Dušica Bojić je istakla da je autor napisao knjigu od koje zastaje dah u kojoj je prepoznala emociju na koju nigde nije naišla, upućenu ljudima koji su stradali, ali i gradu u kome se nekad lepo živelo.
– Kecojević u svakoj rečenici opisuje bol, pa knjiga predstavlja veliki jecaj zbog ljudi, vremena i života kakav je nekad postojao u Tuzli, koji je osetio i autor. Poseban pečat daju joj tri autentična svedočenja ljudi iz kolone, rekla je istoričarka i dodala da je reč o svedočanstvu za sva vremena .
Da je razmatrajući pozadinu i dinamiku događaja, Kecojević sklopio sveobuhvatnu sliku dešavanja u Tuzli koje je imalo ogromne posledice na dalji tok rata u Bosni i Hercegovini, rekao je urednik izdavačke kuće „Svet knjige“ Stevo Ćosović.
– Napadom na kolonu vojnika stvoreno je ogromno nepoverenje između naroda, koje je bilo nemoguće prevazići. Autor je mišljenja da je slučaj „Tuzlanska kolona“, priređen na samom početku sukoba u BiH, kao i sarajevska „Dobrovoljačka ulica“, ostvario „cilj glavnog režisera“ da gurne narod na put bez povratka – u građanski rat.
Redaktor knjige, književnik mr Jovan N. Ivanović, koji je i sam živeo u „toj strašnoj ulici do 15. maja 1992. godine, ocenio je da je ona „opomena i tuga“ i dokumentarističko – memoarsko delo pred kojim se „mora zastati“ i koje se mora doživeti kao svedočanstvo i kao opomena.
FOTO GALERIJA
