U Domu Vojske Srbije obeležen Dan sećanja na žrtve NATO bombardovanja

U paraklisu Svetog kralja Milutina u Domu Vojske Srbije glavni vojni sveštenik Vojske Srbije Slađan Vlajić održao je danas bogosluženje povodom Dana sećanja na žrtve NATO bombardovanja.

Službi su prisusvovali pripadnici Medija centra „Odbrana“ i gosti iz Savremene galerije Zrenjanin.
Pre toga, direktor Medija centra „Odbrana“ pukovnik Stevica karapandžin podsetio je da se danas u svim jedinacama i ustanovama Ministarstva odbrane i Vojske Srbije obeležava 17. godišnjica od početka NATO agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju.

– Danas je dan sećanja na bol i ponos, na sve one koji su izginuli samo zato što je neko hteo da otme deo našedržave.Sećanja nas koji danas ovde stojimo su sveža i biće takva dok smo živi, jer među nama nema onih koji nisu bili svedoci tog događaja – neko kao dete kome su ostale traume od sirena, neko ko je gledao kako su mu ginuli saborci, rodbina, prijatelji ili kolege, rekao je pukovnik karapandžin naglasivši da se od 2001. godine 24. mart obeležava kao Dan sećanja na žrtve NATO bombardovanja kako bi strahote NATO agresije pamtile i generacije koje dolaze.

Širom Srbije danas se održavaju komemorativni skupovi kako bi se odala pošta svim žrtvama NATO agresije.   Državna ceremonija povodom obeležavanja Dana sećanja na žrtve NATO agresije koju će predvoditi premijer Srbije Aleksandar Vučić održana je kod Spomenika poginulim građanima na Varvarinskom mostu.

Napadi NATO započeti 24. marta 1999., trajali su 11 nedelja i u njima je, prema procenama različitih izvora, poginulo od 1.200 do 2.500 ljudi. U bombardovanjima koja su bez prekida trajala 78 dana, teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće i spomenici kulture.
Napadi su počeli nešto pre 20 časova na osnovu naređenja tadašnjeg generalnog sekretara NATO-a Havijera Solane, a jugoslovenska vlada iste noći proglasila je ratno stanje.

Akcija NATO-a, koju su Vlada SRJ, ali i brojni pravni stručnjaci nazvali agresijom, usledila je posle neuspešnih pregovora o rešenju krize na Kosovu u Rambujeu i Parizu, februara i marta 1999. godine.