05.05.2016
Predstavljena knjiga „Koncentracioni logor Mauthauzen – povratak nepoželjan“
Pred brojnom publikom, u Atrijumu Doma Vojske Srbije, danas je predstavljena monografija dr Ljubomira Zečevića i Tamare Ćirić „Koncentracioni logor Mauthauzen – povratak nepoželjan“, koja je nastala kao rezultat napornog rada autora da se što potpunije predstave stradanja građana Srbije i Srba iz bivših jugoslovenskih republika i analiziraju neki od ključnih istorijskih fenomena nacističkog „novog poretka“, pre svega giganstski mehanizam masovnog terora i uništenja.Govoreći o knjizi iz ugla recenzenta, dr Venceslav Glišić, nekadašnji naučni savetnik u Institutu za savremenu istoriju, istako je da ovu knjigu, u odnosu na druge – iste ili slične tematike „izdvaja uklapanje istorijata logora u šire okvire zločinačkog sistema nacističke Nemačke, u kome je organizacija „SS“ bila zadužena za masovne zločine nad Jevrejima, Romima, Slovenima i ostalim narodima, a posebno na uništavanje zatočenika u koncetracionim logorima.“
Doktor Milan Koljanin, viši naučni saradnik u Institutu za savremenu istoriju, objasnio je ulogu Kaznenog logora Mauthauzen u ratnoj industriji Nemačke za vreme Drugog svetskog rata, koja je predstavljala direktnu spregu sa ostvarivanjem nemačkih planova za dominacijom u Evropi.- Ova knjiga ponovo pred javnost vraća temu masovnog interniranja, masovnog uništenja ljudskih života, radi ostvarivanja takozvanih viših ciljeva, u stvari ciljeva nacističke Nemačke da dominira Evropom i njene dalekosežne planove. Bitno je što ovakva knjiga pomaže da razumemo da su nemački ratni napori i napori njene ratne industrije prosto usisavali ljudske i materijalne resurse okupiranih zemalja, među njima i Jugoslavije i Srbije, radi ostvarivanja tih svojih ciljeva. Nemačka ratna industrija je i pored masovnih i sve učestalijih bombardovanja saveznika, tokom rata uspevala da udvostruči svoje kapacite i svoju proizvodnju i to upravo zahvaljujući robovskom radu desetina hiljada zatočenika, koji su upotrebnu vrednost imali samo dok su mogli da rade.
Tamara Ćirić je, u ime autora, istakla da je najvažniji bio rad na spiskovima i to ne da bi se utvrdio broj građana koji su bili u Mauthauzenu, već da bi se žrtvama vratilo dostojanstvo koje im je oduzeto.- Zahvaljujući trogodišnjem radu na pisanju knjige, uspostavljena je saradnja sa Memorijalom Mauthauzen i muzejom u Ebenzeu, sa kojima smo razmenjivali podatke o našim zatočenicima. Za desetak dana biće promovisana knjiga, koja je prevedena na nemački i engleski jezik. Takođe postoji i internet verzija, a po prvi put će, posle Drugog svetskog rata, imena naših žrtava biti ispisana ćirilicom i onako kako se zaista pišu. Pored knjige, to je značajan rezultat našeg rada.
Nakon predstavljanja knjige, publici je prikazan video intervju preživelog zatočenika logora, Dušana Stojiljkovića, koji su vodili Tamara Ćirić i Radoslav Moskovljić.
