04.06.2016
Promovisana monografija "Beograd u Velikom ratu"
U Atrijumu Doma Vojske Srbije juče je promovisana monografija Snežane Vicić „Beograd u Velikom ratu 1914-1918“, izdanje Medija centra „Odbrana“ i Ateljea „Vicić“. Ova knjiga je opšteg enciklopedijskog karaktera i posvećena je srpskoj prestonici tokom Prvog svetskog rata. Na promociju su se prisutnima obratili pukovnik Stevica S. Karapandžin, direktor Medija centra „Odbrana“; Mirjana Sandić, urednica izdanja; dr Milan Terzić, recenzent knjige i autorka Snežana Vicić.Pukovnik Stevica Karapandžin je istakao da je ovo delo jedno u nizu izdanja Medija centra „Odbrana“, objavljenih u svrhu obeležavanja 100 godina od Velikog rata, ali i sa ciljem borbe protiv revizionizma i prekrajanja istorije, kao i pripisivanja krivice Srbiji za uzročnika Prvog svetskog rata.
- Jedno od naših opredeljenja je da, koliko god je to u našoj moći damo doprinos protiv revizionizma koji je o uzrocima Prvog svetskog rata neprekidno prisutan od 1918. Tako smo došli na ideju da objavimo knjigu o Beogradu u Velikom ratu, u kojoj je poenta u fotografijama, u razglednicama. Ako se ozbiljnije pozabavimo ovom knjigom, moguće je otkriti mnoge istorijski zanimljive detalje.
Mirjana Sancić, urednica izdanja je rekla da ova monografija predstavlja hroniku jednog doba, zamrznut trenutak stvarnosti života u Beogradu za vreme Prvog svetskog rata.
- Prvi svetski rat počeo je bombardovanjem Beograda, koji je u dva navrata okupiran od strane Austrougarske. Materijalnih dokaza o srpskoj prestonici tog vremena veoma je malo ostalo. U vreme Prvog svetskog rata, veoma je bila prisutna ratna propaganda. Velika propagandna kampanja ogledala se u izradi plakata, razglednica, mapa, vojnih oznaka i simbola. Motivi na razglednicama govorili su više od privatnih poruka koje su na dopisnicama vojnici slali svojim porodicama. Jedan broj sačuvanih razglednica objavljen je u ovoj knjizi i upravo to izdvaja ovo delo od drugih. Više od 200 razglednica Beograda iz Prvog svetskog rata po prvi put se objavljuju, ili su manje poznate, a deo su privatnih kolekcija porodice Vicić, Miloša Grubišića, Vojnog i Pedagoškog muzeja.
O vrednim svedočanstvima kako je Beograd nosio rane iz Velikog rata i vrednostima porodičnog arhiva, porodičnih legata i muzejskih fondova, govorio je dr Milan Terzić, recenzent knjige, navodeći neke od objavljenih fotografija kao primere.
- Ova knjiga se sastoji iz pet poglavlja. Reč je o delovima koji se odnose na balkanske ratove, austrougarski napad, zatim period kratkotrajne okupacije, period slobode, period druge okupacije od 1915. do 1918. godine i period 1918. kada je Beograd konačno oslobođen. Suštinski, ovde je reč o važnim istorijskim dokumentima, kao što su fotografije, koje rečito govore šta se desilo glavnom srpskom gradu, Beogradu. Imate slike koje govore više nego što su nekada govorile one debele istorijske knjige, koje obično čitaju stručnjaci. Fotografije u knjizi najviše govore o stradanju stanovništva, o rušenju grada. Imamo sliku Nikolajevske crkve u Zemuni, sa ožiljcima rata. Isti je slučaj sa crkvom Ružicom na Kelemegdanu. Imamo razrušen most na Savi, koji je srušila srpska vojska prilikom prvog austrougarskog napada, da se ne bi koristio za potrebe neprijateljske vojske.
Autorka monografije, Snežana Vicić, prisutnima je govorila o inspiraciji iz koje se rodilo ovo vredno delo, za koje je materijal u vidu fotografija i razglednica glavnog grada Srbije prikupljan od 1977. godine. Iz fonda koji broji oko 17.000 primeraka, izvršen je izbor fotografija za knjigu, a o nekim fotografijama posebno, autorka je govorila na promociji.
- Interesantna je jedna razglednica, napravljena prvog dana rata – 28. juna, na kojoj je jedan vojnik na savskom šetalištu usamljen. To potire današnje težnje da se nad ozbiljnom istorijom izvrši revizionizam. Vi ne možete imati neku državu koja nekog napada, a ima jednog vojnika, usamljenog na šetalištu, jer mobilizacija još nije bila sprovedena, a u Beogradu je bilo vojske koliko je bilo. Prvog dana rata Beograd se sam branio; branili su se građani onako kako su se organizovali. Prve granate su počele da padaju oko podneva. Tako da je ta razglednica i mnoge druge slične, nešto što ne da mira i traži da se nastavi dalja priča o tom vremenu, sazna šta je bilo i kako je bilo.
FOTO GALERIJA
